Dnevnik brucoša VII episode: FPZG uzvraća udarac! U novom nastavku brucoškog dnevnika pročitajte sve o prvoj pismenoj provjeri znanja u akademskoj godini!
Foto: Ivan Klindić / www.ivanklindic.info
Ćelavi me zvao u ponedjeljak u osam ujutro. Digao sam slušalicu u polusnu.
– Di si cigo?
-Šta? pitao sam zijevajući.
– Konju, trebaš reć ‘u špici ko Figo’. Aj opet, rekao je i prekinuo poziv.
Nakon sekundu ipo, telefon je ponovno zazvonio. Nisam se javio.
Kolokvij
Sjetio sam se da me zvao kad sam se ponovno probudio u jedan popodne. Malo mi se sjebo bioritam, jebiga.
Ispostavilo se da sutra imamo kolokvij iz metoda. Ja to nisam znao jer sam u papir na kojem sam zapisao šifru za studomat slučajno zalijepio žvaku pa sam ga morao baciti. Ćelavi je znao jer je na početku godine dao staroj pristup studomatu pa je ona pratila za njega. Učio je cijeli tjedan. Čak mi je to i rekao. Kad bi ga nazvo da ga pitam di je on bi rekao -evo učim. Mislio sam da je to neka zajebancija. Nije mi nijednom palo na pamet da stvarno uči.
Ćelavi je zapravo bio dost odgovoran lik. Mislim, bio je glup ko kurac al je iznenađujuće ozbiljno shvaćao sve to. Valjda su mu doma isprali mozak. Često mi se činilo da Ćelavi je ko neki glupi pas. Sav je dobar i bespogovorno poslušan. Nekad se malo posere na tepih al štaš sad. Dogovorili smo se da dođe do mene popodne da kao učimo.
Došao je s dva levića i nekom debelom skriptom na kojoj je pisalo ‘Metode 2008/2009’. Navodno mu je neka sestrična završila novinarstvo par godina prije nas pa mu je dala masu neke literature. Nisam baš bio 100% siguran da je ok se uči iz neke skripte od prije sto godina, al da se ne lažemo, malo me bolio kurac. A i ko sam ja da serem, ja nisam ni znao da je kolokvij.
Cijeli proces je izgledao otprilike ovako: prvo bi ja pio pivo a on bi naglas ponavljao neke podjele. Onda bi on pio pivo a ja bi pokušao ponoviti to što je on rekao. Onda bi se obojica smijali kak nisam uspio ništa zapamtiti pa bi obojica pili pivo i gledali videe na jutubu 20 minuta. Nakon dva kruga toga bilo je jasno da cijeli taj cirkus ne vodi nigdje. Pitao sam ga dal bi možda htio da zapalimo i malo odmorimo a on je rekao da može, ali da u za pola sata nastavljamo.
Gledali smo joutub videe sljedeća tri sata.
Ja sam pametan
Opet me probudio telefon. Ne moj nego od Ćelavog. Prespavao je kod mene na kauču. Stara ga je zvala da ga probudi za kolokvij. Škiljio sam poluotvorenih očiju i gledao lika od skoro dva metra kako umiruje mamu da je budan i da već ponavlja. Pičkica.
Pred faks smo stigli pola sata prije kolokvija. Ćelavi je cijeli put ponavljao nešto iz skripte. Bio brutalan tremaroš. Kako smo prolazili stanice, tako je on postajao sve zeleniji. Ja sam ga cijelo vrijeme prcao, ali kad smo napokon stigli pred faks, ni meni nije bilo svejedno.
Ja sam, ako to do sada niste skužili, osoba krhke psihe. Cjelokupan pojavni oblik mog postojanja, od stavova, ponašanja, izgleda i govora proizlazi iz toga da mi je nekada davno, netko, možda neka teta u vrtiću, rekla da sam pametan. Ja sam oko te rečenice, koju je taj netko ko ju je izrekao zaboravio iste sekunde, izgradio cijelu svoju ličnost. Ja sam pametan, dakle ja sam bolji od drugih, ja si mogu dopustiti stvari koje si drugi ne mogu. Shvaćao sam to zdravo za gotovo i bježao sam od svake situacije u kojoj bi mi se taj mjehurić mogao probosti. Cijelu srednju sam proveo na klupici iza škole i motao tufte. Ja sam pametan, ja si to mogu dozvolit. Mogao sam si dozvolit i sedam kečeva na polugodištu i 137 neopravdanih i da Fićinu pernicu napunim ostacima seciranih žaba na biologiji. Nema veze, ja sam pametan, bit će sve u redu.
Sada sam stajao ispred faksa i za pola sata sam trebao pisati kolokvij. Dobro, sad taj kolokvij realno i nije neki kurac u životu, al je nekako trajan. Ne možeš ga ić pisat bezbroj puta. Ak padneš pao si i bok. Taj faks koji sam upisao se nekad čini ko tečaj za voditeljice, al i ja sam na njega upisan i ja ga trebam završit. Neće mi više nikad niko reć ‘Ali ti si tako pametan, zašto se ne potrudiš malo’. Nikog ne boli kurac za to.
Pogledao sam Ćelavog. Sjedili smo na ogradi preko puta faksa a on si je glavu zario među bedra i mumljao podjele. On je cijeli tjedan farbao tu skriptu flomasterima. Ja sam cijeli tjedan igrao LOL i sa balkona pljuvao na ljude koji izlaze iz Dione. Ruke su mi se znojile.
– E, a da odem tu u parkić smotat nešto da dobijemo inspiraciju, pitao sam a on je samo kimnuo, blijed ko duh.
Žaba
Nakon pola sata sjedili smo u punoj učionici i čekali profesora. Ćelavi je žmirio i trudio se duboko disati. Ja sam se manijakalno okretao oko sebe i žicao olovku. Pitao sam neku Žabu ispred sebe.
– E sori jel imaš olovku.
– Da, joj, ne, vidi jel radi, rekla je žaba i pretumbavala po ogromnoj pernici u kojoj je imala osam kemijskih.
Dala mi je neku i radila je.
-Tenks!
– Ma ništa. Jesi spreman? Ja sam bila u NSK zadnje tri noći ali nisam stigla jučer prek dana ništa, jooooj e past ću, rekla je ničim izazvana. Nešto sam promrmljao jer nisam baš bio siguran šta je NSK, a ona je nastavila. Psovao sam si iznutra što sam ju uopće išta pitao.
– A ti ? Jesi ti učio?
– Pa, bio je on do mene jučer pa smo malo čitali, rekao sam i pokazao na Ćelavog koji je se njihao naprijed nazad ukočene vilice i čvrsto zatvorenih očiju. Izgledao je ko luđak.
-I? Nastavila je Žaba.
– Što i? pitao sam.
– Pa što dalje?
– Kak to misliš što dalje?
Pogledala me ko da nisam normalan i okrenula se. Profesor je ušao u dvoranu i svi su umuknuli.
Baš lijep dan
Ćelavi je šutio skoro cijelim putem do kvarta. Meni je to odgovaralo. Buljio sam kroz prozor. Bio je lijep dan i sunce me grijalo.
– Ne mogu jebeno vjerovat, rekao je tek negdje kod Avenue Malla.
– Ne mogu vjerovat da sam tolko glup, ponovio je, a ja sam ga samo milo pogledao.
Ispostavilo se da je cijelo vrijeme učio iz krive literature. Sestrična mu je dala masu papira u kutiji. Tamo su bile printane skripte i pisane bilješke. Pun kurac izmiješanih stvari. Ispostavilo se da je skripta iz koje je Ćelavi učio skripta za neki predmet s politologije koji je ukinut prije tri godine. Skužio je to tek kad je bilo prekasno. Dobili smo ispite na zaokruživanje a on nije prepoznao ni jedno pitanje. Mučio se oko njih deset minuta i crvenio od bijesa. Gledo sam kako mu na vratu i ćeli iskaču žile i slušao krešendo psovki ispod glasa sve dok se ljudi nisu počeli okretat prema njemu. Izbačen je s kolokvija. Ja sam prepisao sve od Žabe.
Izašli smo na Božidara Magovca. Bio je baš, baš lijep dan. Otišli smo još zapalit na boće.
Ostale dnevnike pročitajte ovdje:
Dnevnik Brucoša I. Prvi tjedan faksa
Dnevnik Brucoša II. Jel dobro on?
Denvnik Brucoša III. Prvi dejt u Zagrebu
