U VI. nastavku brucoškog dnevnika pročitajte što se Bezimenom dogodilo na rođendanskom tulumu, o Debbie Harry i kasnonoćnim razgovorima o glazbi.
Pratite Dnevnik brucoša na fejsu!
Flickr
Čekao sam na križanju Vukovarske i još neke ulice. Ćelavi je kasnio.Trebali smo ići na tulum kod njegovog bratića, a ja nisam htio ići gore sam jer ne znam nikog tamo. To je neka starija ekipa od dvadeset pet-šest godina. Bratić od Ćelavog je slavio rođendan pa me Ćelavi vukao sa sobom.
Pojavio se nakon pola sata s bocom pelina.
– Šta čekaš tu, šta nisi otišao gore, pitao je.
– Ma kaj ću tam ne znam nikog.
-Pičkice.
Tulumiška
Kad smo došli gore bilo mi je drago da nisam došao sam. U stanu je bilo samo pet likova koji su sjedili i igrali poker. Izgledali su kao da bi mogli biti studenti ili pljačkaši trafike. S ormara, prozora i vrata visjeli su dugi komadi rizle. Prvo sam mislio da je to neki bijedni pokušaj dekoracije, al je vjerojatnije da je neko smočio rolicu pa su se samo sušile.
Bratić od Ćelavog je po svemu bio normalan lik samo nije imao jedinicu. Skužio je da buljim pa je kroz rupu u zubima isplezio jezik. Ćelavi mi je rekao da će ovo biti jeben tulum, a nije bilo nikog. Sjeli smo na kauč i otvorili pelić, a ovi su samo nastavili igrati poker. Na televiziji je bio teniski meč. Igrali su Nadal i još neko.
– Pazi sad kak neće stat na crtu, rekao je jedan od likova za stolom. Nadal nije stao na crtu.
– To uvijek radi. Neće stat na crtu između poena, a prije serve namjesti šiške i izvuče gaće iz guzice, nastavio je.
– Da ima OPG, rekao je drugi.
– Da da, ima obiteljsko poljoprivredno gospodarstvo, rekao je treći.
– Da da, sadi masline, rekao je četvrti.
Niko se nije smijao. Bili su naduvani ko zmajevi. Ja i Ćelavi smo sjedili, šutili i gledali u televizor. Nije bilo zvuka jer je s gramofona svirao L.A.M.F od Heartbreakersa. Bar je muzika bila dobra. Dečki su bili pristojni pa su nam slali pljuge.
Ta mrtva dosada trajala je nekih 45 minuta. Mislio sam da sam bacio još jednu večer u nepovrat. Bilo mi je malo zlo jer su svi prozori bili zatvoreni, a soba je bila puna dima. Ko da papu biramo jebote. A onda je netko pozvonio na vrata. Nije se ustao domaćin već lik s pokera koji je cijelu večer igrao brutalno agresivno. Sa njim je sobu natrag došla mala iz kina. Druknuo sam Ćelavog koji se zabuljio u meč.
-Kaj me guraš, koji ti je kurac, dreknuo je na glas i svi su se okrenuli prema nama.
Rekao sam ‘maništa’ i uvukao se u hudicu kolko je moguće. Ispostavilo se da joj je onaj lik za stolom dečko ili nešto. Rekao joj je da će brzo završit i da nek sjedne negdje kod nas. Kratko se rukovala i sjela sa strane drkati po mobitelu. Nosila je nekakvu plašt haljinicu koja je izgledala kao nešto što bi Morticia Adams kupila u Parizu. Kao fensi vještica ali kul. Iz nekog razloga sam pomislio kako će biti zgodna s četrdeset godina. Onak, elegantna tetka s dugim nogama u nekoj finoj kancelariji.
Zamislio sam je kako mi u kućnom ogrtaču kuha kavu ujutro. A ni ne znam ju. Uvijek mi se to dogodi. Koja sam ja pička, jebote.
Lik joj je nervozna pičkica. Nosio je do pol raskopčanu košulju i preuske traperice. Grizao je nokte i stalno zaboravljao kad je njegov red da igra pa su mu ostali za stolom srali. Mrzio sam ga.
Ona je sjedila sa strane i tipkala na mobitel. Stoički je podnosila to što joj dečko karta dok se ona dosađuje. Pogledala me i tiho rekla ‘bok’, a ja sam se još više uvukao u hudicu. Počeo sam brže piti.
Debbie Harry
Za pola sada bio sam brutalno pijan. Stan se u međuvremenu napunio ljudima. Dolazili su u grupicama s vrećicama cuge. Skoro sve sobe su bile pune ,a krezubi domaćin je letio po sobama. Partija pokera se raspala. Onaj smrad je pokupio lovu i sad su se on i mala iz kina žvaljakali na kauču, a ja sam se osjećao kao da mi neko krampom kopa po prsima. Ćelavi je upao u neku glupu spiku s jednim od likova koji su igrali poker. I taj je bio ćelav. Uhvatili su se nekakve birtijaške priče o nogometu. Ja sam sjedio sam u ćošku kreveta s bocom pelića. Sve je smrdilo na propast.
Ustao sam da malo prođem kroz stan. Hodao sam se ko da na nogama imam peraje. Saplitao sam se i sudarao s ljudima. U svim sobama su se formirale ekipe, a ja nisam nikog znao. Obilazio sam ćoškove soba i pokušavao slušati o čemu se priča. Nisu pričali o ničemu. Neki kuštravi lik je radio isto što i ja. Ni on nije pripadao nigdje. Bio je crven u licu i znojio se. Prišao mi je u drugom krugu obilaska.
– E, oš mrmat? pitao je.
– Ha? pitao sam.
– Ma niš, rekao je otišao u nepoznatom pravcu.
Vratio sam se u sobu. Ćelavi i Ćelavi su pišali kroz prozor. Svi su se smijali osim male iz kina koja je djelovala zgroženo. Sjeo sam za komp i pustio francusku verziju ‘Sunday Girl’ od Blondie. Negdje sam pročitao da je to pjesma o pizdi od Debbie Harry. Uvijek me razveseli ta stvar. Čuo sam kako mala iz kina govori svom dečku – E znaš da je ova stvar zapravo o pizdi Debbie Harry?
Poželio sam se baciti kroz prozor.
Pričaj mi o muzici
– Jesi ti pustio ovu stvar?
Čuo sam ženski glas iza sebe. Protrnuo sam. Zažmirio sam na sekundu i okrenuo se. Nije bila ona.
Iza mene je stajala neka mala. Utegla se u neku haljinicu i štiklice. Bila je zapravo dosta zgodna. Rekao sam da nisam.
– Ajme šteta, baš je dobra. Ubili me ovi rokeri, nastavila je. Promrljao sam da su meni rokeri bili bolji i okrenuo se od nje.
– A kako se ti zoveš rokeru? Nije odustajala. Rekao sam da se zovem Dalibor. Ne zovem se Dalibor. Mala iz kina i njen dečko su se nečemu smijali.
– Ja san Mare, drago mi je.
Nisam ništa odgovorio.
– A kako ti znaš Nikšu, pitala je svejedno.
-Ha?
– Pa Nikšu, kod njega si doma bokte. Nikša se bario s nekom malom na fotelji. Ne kužim kak mu je to uspjelo bez zuba.
– Ne znam ja tu nikog.
– Čuj mali. Ajde da se ne zajebavamo. Spavaća soba je prazna. Idemo tamo malo popričat o muzici?
Odmjerio sam je od glave do pete. Zapravo je bila jebena.
– Ma ne slušamo mi istu muziku, rekao sam.
– Kako hoćeš.
Ustala je s tabureića na kojem je sjedila i otišla u kuhinju. Mala iz kina i onaj smrad su se još žvaljakali. Ćelavi je spavao ispod stola. Iskopao sam kožnjak iz hrpe jakni na krevetu i otišao doma.
_____________________________________________________________________________________________________
Ostale nastavke brucoškog dnevnika pročitajte ovdje:
Dnevnik brucoša: Prvi tjedan faksa
Dnevnik brucoša : Jel dobro on?
