Di si bio za novu? Naš bezimeni junak je bio na tri tuluma. Kako to obično biva s našim nevaljalim brucošem, nije se baš dobro svršilo. Kako su tulumi izgledali i što se na njima jelo, pilo, pušilo i svašta nešto, pročitajte u 13. nastavku dnevnika brucoša!
Flickr
Čim sam spustio vilicu na blagdanski stol, spakirao sam se i pokupio za Zagreb. Bio sam doma svega četiri dana i nije mi se ostajalo. Ne znam je li to moguće, ali čini mi se da je moj mali slavonski gradić u tri mjeseca kako me nema postao šugaviji nego ikad.
Mislim, starci su bili dragi, nutkali su me rakijom i kolačima, ali i toga mi je realno bilo dosta nakon dva dana. Skužio sam da se u mojoj ulici u ponoć gasi javna rasvjeta. To valjda bilo tako cijeli moj život, ali tek sam sad primjetio. Vraćao bi se iz nečijeg podruma (nova fora je bila da si ekipa uređuje podrumske stanove u kućama od staraca) tužniji nego što sam bio kad sam krenuo i skužio da je sve oko mene crno k’o kurvino srce.
Stao bi u kvartovsku birtiju da kupim cigare. Seoski pokušaj milfare s klaunskom šminkom i tankim, mlohavim sisama iza šanka bi mi rekla da se cigarete prodaju uz piće pa bi uzeo i pelić (koji košta 4 kune). Stajao bi pod plavim neonkama, pio svoj pelin i gledao se s likovima u trenerkama, blatnjavim patikama za nogomet i plavim pramenovima. Gledali smo se s podjednakim gađenjem.
Došao bi doma i polupijan jeo francusku salatu iz zdjele. Stara bi se probudila i pitala me dal’ sam opro ruke. Ja bih rekao da jesam, a ona bi rekla da lažem. Nisam imao protuargumenata.
Četiri dana toga i bilo mi je dosta.
Tulum 1
Na staru godinu probudio sam se u svom zagrebačkom stanu. Bilo je četiri popodne. Malo sam se opustio preko praznika. Skuhao sam si kavu i upalio telku. U nekoj popodnevnoj mozaik emisiji vrtio se prilog o dočeku Nove godine. Nazvao sam Ćelavog.
– Di si jazo bogtemazo, javio se.
– Ma evo baš ti plaćam staroj, poskupila je jebote, odgovorio sam.
– Puši kurac. Šta ćemo večeras? pitao je.
Dogovorili smo se da dođe do mene navečer pa ćemo vidjet. On je imao neku kombu na kvartu i neku kombu s bratićem u gradu. Ja nisam imao nikakvu kombu.
Pojavio se kod mene oko 9 navečer s litrom pelića. Nosio je nekakav crni kaput na kopčanje i ulaštene cipele na špic. Ja sam nosio svoju uniformu (uske rifle- majica na bend- duks- kožnjak-vensice).
– Opa, pingvinko, jesmo se oprali za tetke, a? zajebavao sam ga. Poslo me u kurac i sjeo na kauč.Natočio je pelić, a ja sam srolao pituru. Malo smo šutili pa sam ga pitao šta ćemo.
– Šta ćemo, pitao sam.
– A kajjaznam. Idemo prvo do mog bratića? odgovorio je.
Prvo smo išli kod njegovog bratića. Ćelavi ga je nazvo pa se ispostavilo da on ide na neki tulum, ali da se prvo nalazi s ekipom kod nekog njegovog frenda. Pozv’o nas je da se nađemo s njim tamo.
Frend mu je živio preko puta Ribnjaka, na zadnjem katu neke zgrade koja nema lift. Popeli smo se gore i bratić nas je pustio u stan. Smrdjelo po brokulama. U stanu su bili bratić, taj lik koji tam živi, neki ogromni plavi lik i neka mala butra s naočalama i frizurom na zdjelu. Izgledali su svi zajedno dosta šugavo.
– Sori, kuho sam brokulu prijepodne, bio je obučen skoro isto ko ja, samo što je bio još poderaniji i jedno deset godina stariji. Bio sam iznenađen da je kuhao brokulu. Možda ću i ja za deset godina kuhati brokulu.
Sjeli smo se na kauč i propali jer je imao ogromnu rupu prekrivenu dekom na sredini. Svi su se smijali.
– E da, kauč ima rupu na sredini, rekao je lik koji tam živi.
Ćelavi je na stol stavio polupopijenu litru pelića. Domaćin je na laptopu pustio Oblivianse, što mi je bilo jebeno iznenađenje. Ova trojica su navodno bili neki bend. U kutu sobe su bile dvije vreće za smeće pune limenki levića.
– Nije bilo vrećica, jebiga, rekao je bratić od Ćelavog. Prvo sam ja srolao tuftu, a onda i domaćin. Bratić od Ćelavog je iz džepa izvadio vrećicu bijele paste.
– Šta je tako mokar? pitao je Domaćin.
– A jebiga, rekao je Bratić.
Njih trojica su progutali po malo paste i pojačali muziku. Bilo je jebeno glasno. Butrica s kahlica zurkom se smijala i podjebavala ih a njima su vilice plesale u ritmu. Ja i Ćelavi smo se pogledali i uzeli malo paste.
Tulum 2
Sjedili smo u toj garsonijerici i cugali. Bilo je zapravo jebeno. Zika je bila jebena. Malo Reatardsi pa malo Crampsi pa malo Black Lips. Ja sam žderao to pivo ko da nema sutra. Nisam bio pijaniji, samo mi je bilo sve bolje i bolje. Ćelavi je pokušavao zbariti ovu malu, a ona mu se rugala.
U jednom trenutku smo čuli neko pucanje izvana.
– Kaj je to? pitao je Domaćin.
– Valjda je nova, rekao je Ćelavi.
– Ma jebeš to, rekao je Bratić, da pojačaj sam ziku malo.
Kroz nekih pola sata je nestalo je pivi. Pelić se popio u prvih pet minuta pa smo morali ići negdje. Izašli smo iz zgrade. Bratić od Ćelavog se okrenuo prema nama.
– Mi idemo kod ovog jednog frenda na drugi tulum. Jel imate vi di ić? pitao je.
– Pa neznam, tu ćemo do trga valjda… mucao je Ćelavi i cupkao na mjestu.
– Ma kajćete na tom sranju. Idete s nama, rekao je Bratić. Pristali smo bez riječi.
Nagurali smo se svi u njegov auto. Lik je bio zgažen, ali nikog nije bilo briga. Navio je Ace of Spades za Lemmyja i stao na gas.
Ispostavilo se da idemo na kućni tulum od nekog lika od cca 4 banke koji je kao prije svirao u nekim legendarnim bendovima, a sad svira u nekim drugim bendovima. Navodno će tamo biti ‘svi’.
– Scena buraz, rekla je ona butrica i i glasno se smijala.
Pred vratima od stana je svako progutao još malo paste. Unutra su ljudi bili od deset do dvadeset godina stariji od nas. S gramofona su svirale neke plesne stvari d Crampsa pa Joy Division i tak. Svi su bili nadrogirani, ali jako sčilani i ljubazni stariji ljudi. Svuda su bile ploče, gitare i pojčala. U kutu je bio set bubnjeva. Žene su bile ostarjele bivše studentice filozofskog. Likovi su nosili kožnjake stare 10 godina minimum. S obzirom na sve, nije bilo tako loše. Samo što nije bilo butrica.
Ja sam se super osjećao. Blebetao sam sto na sat i pio cugu iz čaša koje bi neko odložio na sekundu. U pola sata sam obišao cijeli stan. Svima sam nešto dobacivao. Sve sam ženske pitao jel imaju dečka. Sve su imale.
– Da, imam muža, sad si se upoznao s njim, rekla je jedna nadrkano, a proćelavi lik u puleveru koji je stajao do nje mi mahne.
Krenuo sam do kuhinje da vidim jel ima šta za pit kad sam čuo neku gužvu iza sebe. Okrenuo sam se i vidio nekog lika od dva metra kako udara Ćelavog u glavu. Uopće nije bila neka scena za šoru, ali nisam razmišljao sekundu. U dva koraka sam preskočio sobu i bacio se liku za vrat, a on me otresao ko vreću. Odbio sam se od zida kao teniska loptica puna energije i krenuo ponovno na njega, ali su me ovaj put stigli zaustaviti. Nastala je gužva i mene i Ćelavog su izgurali na stepenište i zalupili vrata.
Tulum 3
Ćelavi i ja smo sjeli smo na stepenice ispred zgrade. Nismo imali jakne i bilo je brutalno hladno. Ćelavi je imao šljivetinu na oku. Smijali smo se k’o luđaci.
-Pa šta je to bilo, pitao sam.
– Ma niš. Uhvatio sam neku ženu za guzicu pa se ovaj medvjed našo uvrijeđen, rekao je.
– Oćemo doma, pitao sam. Bilo je oko pet ujutro. Nije mi se još spavalo, ali sam bio spreman za predaju.
– Ma daj idemo još do ovih na kvartu, rekao je Ćelavi.
Krenuli smo prema Glavnom. Usput smo na Langiću uzeli bocu pelića i pljuge. Smrzavali smo se, ali nam je sve bilo smješno. Dok je došao bus, već smo popili pola boce. Nismo ništa osjećali od hladnoće.
Došli smo na kvart i ušli u zgradu preko puta igrališta.
– Kod kog’ mi to idemo uopće, pitao sam.
– Ma kod Štuke. Tu je lik sa kvarta. Malo je lud ali nije opasan, rekao je Ćelavi.
Popeli smo se na sedmi kat liftom i došli do vrata stana. Ćelavi je pozvonio, ali nitko nije izlazio. Stajali smo još malo, a onda je Ćelavi probao otvoriti vrata. Bila su otključana.
Ušetali smo unutra. Bio je mrak. Čuli smo neku dernjavu iz dnevne.
-Daj zajebi ovo idemo, rekao sam Ćelavom.
– Ma kaj si se usro, zapalimo još tuftu, šta sad, odgovorio je i otvorio vrata dnevne.
Sve u sobi je bilo razbijeno. Pod je bio poljepljen cugom. U televizoru je bila rupa. Na krevetu su ležala dva lika. Ili su spavali ili su bili u nesvijesti. Treći lik je stajao nad njima s bejzbolskom palicom i urlao. Nije nas vidio.
– Gubite se više u pičku materinu!! Marš iz stana !!
Okrenuo se i zamahnuo palicom na staklenu vitrinu, razbivši ju.Ova dvojica nisu mrdala.
– E, idemo? šapnuo sam Ćelavom.
– Aha, dahnuo je i tiho, što je tiše mogao, zatvorio vrata.
Prethodni nastavci
Dnevnik brucoša : Prvi tjedan faksa
Dnevnik brucoša: Jel dobro on?
Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni
Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja
