Kako sam upala na fakultet Zagrebu i uskoro napuštam Široki Brijeg odlučila sam prvi put u životu pisati dnevnik. S obzirom da ću biti novinarka svoje zapise dajem vama na milost i nemilost.
7. listopada 2012.
Tek sam se probudila i nema Anite u sobi pa sam odma super rapoložena. Naša komunikacija se svodi na 5 rječi dnevno, ako i toliko. Nebitno, jer sam se ovih dana otkačila pa mi nije ni palo na pamet di i skim živim.
Četvrtak u Krivom putu je bio odličan iako mi je izgled bio čudan imaju super pivu. Željko, Kiki i ja smo sjeli na jednu od šarenih klupica i potezali jednu za drugom. Nakon nekog vremena dođe neka luda grupica ljudi i sidnu s nama za stol. Tako mi uđemo u priču i odjednom se nađemo u stanu od jedne cure iz ekipe.
Malo smo se opili, a Željko je išo sa mnom do doma da pod gasom ne idem sama pa je prespavo kod mene. Probudili se mi ujutro i ja sam ugledala modricu na kolinu i nisam imala pojma odakle mi pa mi je Željko reko da sam se na putu u dom razbila par puta.
Odemo mi na fejs kad tamo zahtjev cure od sinoć. Krenem se ja s tom Sanjom dopisivat i rječ po rječ dogovorili mi i taj dan pijanku. Kiki je odlučila uzeti pauzu dok smo Željko i ja jedva dočekali nastavak.
Navečer se mi našli spred zagrepčanke i jedva mi nabasali na stan. Upoznali se svi i ja mislila idemo sad van, a oni u mene bljedo pogledaše kao šta je meni. Onda su mi objasnili kako mi ovo nije Hercegovina i da se ne pije od 9 do zore u kafićima nego se pije po stanovima i onda oko 1-2 idemo dalje.
Željko i ja se nasmijali i počeli s njima igrati neku igru s kartama. Ne znam kako točno ide jedino se sjećam neki vodopada i znam da je stalno bio moj red za piti. I svi već lagano ubijeni idemo u kafić Sidro.
Ušli mi unutra a to je rječima neopisivo. Pitam ja di ću s jakonom a Ivan mi uze iz ruku i pribaci priko grede koja je valjda garderoba. Kad ja pogleda šank i na njemu rastegnute tange, za glavu sam se uhvatila.
Muzika mi je bila po guštu, nastavili smo skakati i piti pa sam uskoro zanemarila činjenicu kako bi malo jači vitar otpuho ‘zidove’.
Super mi je ovo što uopće ne znam di ću završiti. Već sam zavolila Zagreb 🙂
8. listopada 2012.
Subotu sam cilu prispavala a jučer sam se dogovorila na kavu s Ivanom. Otišli mi u Roko i pričali satima. Sve sam saznala. Ima 23 godine, studira ekonomiju i živi u Španskom, ali mu je stara iz Mostara. Saznala sam da mu je Sanja bivša i da su ostali super frendovi. Kad smo trebali platiti kavu ja sam izvadila novac za oboje, a on me čudno pogledo i reko kako nisam normalna jer je tu svi plaćaju svoju kavu. Eto to nisam znala al ok nije problem.
Vratim se u svoj sobičak i Anita me dočeka s pričom kako ne želi da iko drugi prespava u našoj sobi i navije se pola sata o tome. Tad odjednom nije trebalo izvlačiti rječi iz nje.
Meni je puko film i odem ja do uprave i zatražim premještaj u drugu sobu. Sva sretna skupim stvari, pozdravim mrguda i odem kat niže. Tamo me dočeka simpatična crvenokosa Jelena iz Splita. Odma smo se našle pa samo joj objasnila zašto sam došla. Kad sam vidila pepeljaru na njenom stolu sunce me obasjalo. Studira na mom faksu politologiju, treća je godina i totalna je suprotnost od Anite.
Napokon neću ulaziti u sobu s grčem u stomaku!! Sve smo ispitale jedna drugu i vidila sam odma da je presimpatična ženska. Jelena ne viruje u boga ko ni ja pa nije bilo nikakve molitve. Čak ni ne hrče – mojoj sreći nije bilo kraja.
Sutra je praznik pa ništa od mog odlaska na faks. Javio mi se Ivan jer bi se opet vidio sa mnom i sutra idemo šetati Jarunom. Ajd sve se nekako posložilo, samo još da upoznam neku ekipu da mi predavanja budu zanimljiva i bit ću prezadovoljna.
