[Naj profesor] Branislav Boričić sve je samo ne obični predavač s beogradske Ekonomije

Branislav Boričić je nimalo običan profesor matematike te dekan beogradskog Ekonomskog fakulteta. No, ove dvije ozbiljne funkcije nisu razdvajajući faktor između njega i studenata. Naprotiv, njegova neposrednost, upravo je ono po čemu se ističe, a većina njegovih bivših i sadašnjih studenata bi dometnuli i nekoliko drugih epiteta poput – divan čovjek, ljudina! Prije par dana zaludio je regiju svojim komičnim statusom na Facebooku, a šalama često ispunjava i svoja predavanja. U intervjuu nam je otkrio koje osobine voli, a koje mrzi kod studenata, smatra li da je previše studenata ekonomije u odnosu na tržište rada, a nije propustio niti sve začiniti s nekoliko matematičkih šala s predavanja.

Branislav Boričić/ izvor: Facebook

Profesora Boričića šira je javnost upoznala prije nekoliko dana, kada jenasmijao regiju svojim šaljivim Facebook statusom. No, osim smisla za humor, ovog matematičara i dekana beogradskog Ekonomskog fakulteta krasi i niz drugih pozitivnih osobina, što na sva zvona ističu njegovi bivši i sadašnji studenti. U velikom intervjuu profesor Branislav Boričić nam otkriva kako se našao na tako ‘dobrom glasu’, koje osobine studenata voli, a koje baš i ne te niz drugih pojedinosti.

Evo za početak otkada predajete na beogradskoj Ekonomiji? Obzirom da ste dekan zanima me koliko otprilike studenata pohađa fakultet?

Predajem matematiku unazad više od 30 godina. Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu ima trenutno oko 9.000 studenata.

Jesu li kvote za ekonomske fakultete u Srbiji previsoke obzirom na potrebe na tržištu rada?

Kvote su premale zato što nema veliki broj ustanova koje daju kvalitetno obrazovanje iz ekonimije i menadžmenta. Slična je situacija u celom regionu, jer ima puno ‘lažnih diploma’, tj. diploma iza kojih ne stoje odgovarajuće kompetencije.

Iz komentara na Facebooku te pisanja kolega da se zaključiti da ste omiljeni profesor na Ekonomskom fakultetu, što je evo zainteresiralo i medije te javnost i u okolnim zemljama. Koji mislite da je razlog tomu da Vas studenti obožavaju odnosno u čemu je tajna tako dobrih odnosa sa studentima? Je li im možda poklanjate ocjene?

Prolaznost je kod mene na ispitima, na godišnjem nivou, oko 50% (poslednje dve godine malo niža čak i od 50%). Međutim, trudim se da svaku lošu ocenu strpljivo obrazložim studentu. Nakon toga nema više ljutnje ili dileme. S druge strane, trudim se da im pomognem koliko god mogu. Pre nekoliko godina sam, na primer, držao kurs grčkog jezika, naravno besplatno, mojim studentima, njih oko 100, i mnogi nakon toga našli posao u grčkim firmama u Srbiji ili Grčkoj.

Događa li Vam se da se jave neki bivši studenti u potrazi za savjetom ili da Vam iskažu neku toplu riječ, zahvalu i slično?

Među FB-prijateljima dominiraju moji bivši studenti. Manje ima sadašnjih. Ne prihvatam prijateljstva studenata koji nisu već položili ispite kod mene. I mimo društvenih mreža imam redovnu komunikaciju sa diplomcima i česte manifestacije njihovog poštovanja.

Poznato je da ste aktivni na društvenim mrežama te da imate dosta pratitelja na njima. Koristite li ih i za službenu komunikaciju sa studentima ili više kao razonodno sredstvo?

To je ponekad i komunikacija vezana za pitanja nastave, ali se službeno komunicira preko službenih kanala.

Koje sudentske osobine volite, a koje ne volite?

Volim kada protivreče nastavniku, i meni, naravno, volim njihovu kreativnost i posvećenost. Ne cenim slučajeve snishodljivosti, laži, varanja na ispitima, nedoslednosti. Verovatno sam šampion po broju studenata koje sam kaznio zbog varanja na mojim ispitima, i tu nemam milosti.

Poznato je da se volite šaliti pa i na svoj račun. Služite li se šalama i za vrijeme predavanja i smatrate li to kao dobrim sredstvom za neposredniju komunikaciju između profesora i studenta?

Šalama prekidam, onda kada osetim da je pala koncentracija studenata, dugačke dokaze teorema. Šalama na ispitima razbijam tremu studentima. Šalama se borimo protiv svih nemani današnjice, jer je to nekada jedini način da se osetimo bolje.

Na primer:

Konačno i beskonačno: Beskonačan skup ima u sebi ugrađen mehanizam da na n elementa možete uvek dodati još 1 element i dobiti skup sa n+1 elemenata, kao što je to skup prirodnih brojeva. Tako bismo zaključili i da svaki beogradski tramvaj može primiti beskonačno mnogo putnika, jer je živa istina, barem kada treba da uđemo u tamvaj, da, kolika god da je gužva, ima uvek mesta još i za jednog novog putnika (mene).

Loš primer za negativne brojeve: U autobusu ima 4 putnika, ušlo je još 3, a zatim izašlo 9. Koliko je putnika u autobusu? Savetujem studentima da kao budući roditelji svojoj deci navode primer sa novcem, pozajmice i dugovanja, jer će deca iz takvog primera bolje razumeti negativne brojeve.

Geometrijska progresija: Studentu EKOF-a, barmenu, obraćaju se “plavuše” sa zahtevima: Sipaj mi kriglu piva! Sledeća: Sipaj mi pola od njene narudžbine. Sledeća: Sipaj mi pola od njene narudžbine… A ima ih nebrojeno mnogo u redu. Barmen sipa dve krigle i kaže: Ovo je vaše. Ako vas ima konačno mnogu, onda i kuća časti. Komentar – Pošto je student položio ispit iz Matematike na EKOF-u, zna je da se tu radi o geometrijskoj progresiji, i da su to najviše dve krigle piva!

Dugo ste već na fakultetu. Događa li se već da Vam dođu djeca od bivših studenata to jest bude li slučajeva da ste predavali i roditelju i djetetu?

Kako da ne. Pošto je i moja majka bila profesor u srednjoj školi, imali smo čak i jedan ovakav lanac: deda jedne moje studentkinje je bio profesor mojoj majci, moja majka je predavala njenom ocu, njen otac meni, a potom i ja njoj. Možda će se to i nastaviti!?

S druge strane sam skoro imao i nekoliko slučajeva da mi se pri dodeli diploma tekućim generacijama pojavljuju i roditelji koji kažu da sam i njima držao nastavu, doduše u prošlom veku.