U nedjelju sam se probudio na vlažnom madracu. Ništa mi nije bilo jasno. Pomakao sam nogu i čuo šljapkaje natopljene plahte. Uplašio sam se da sam se upišao i opipao bokserice. Sve je bilo mokro. Takve stvari se ne bi trebale dogaađati nekome od dvadeset godine. Brzo sam ustao. Plahta se jedva odlijepila od leđa, a u glavi mi se zavrtilo. U sobi je bilo svjetlo jer je visoko i gleda direktno u sunce. Bilo je bar četrdeset stupnjeva. Baci lajk na fejs brucoša.
Pogledao sam krevet. Nije bilo nikakve lokvice. Sve je bilo jednolično mokro. Cijeli krug u kojem je do prije koju sekundu bilo moje prozirno tijelo bio je mokar. Od nikotina žuti madrac nije mogao upiti sav znoj.
Odteturao sam iz sobe kao tek rođeno ždrijebe, nesigurno na nogama. U dnevnoj je bilo malo bolje jer nije gledala direktno u sunce. Kraj televizora je bio daljinski od klime. Uzeo sam ga.
- Nemoj to radit, rekao je neki glas. Ćelavi je potpuno gol ležao na kauču.
- Zašto si ti gol?pitao sam ga s daljinskim u ruci.
- Mislio sam da ću se stić obuć prije nego što se probudiš, rekao je rukama pokrivajući svoju sramotu. Bilo mi je malo odvratno što gol spava na mom kauču, ali nisam bio u stanju sada brinuti još o tome. Osjećao sam kako mi se organi tope. Htio sam samo upaliti tu klimu i stati ispod nje. Usmjerio sam daljinski.
- Ozbiljno, nemoj to raditi rekao je Ćelavi.
Ćelavi mi je, kad se obukao, objasnio da ako dugo ne pališ klimu, u njoj se nastane neke gljivice i grinje i onda ako je upališ, klima puše ta sranja van i onda ih ti dišeš. Nije mi znao objasniti šta ti onda bude, ali je bilo nekako samorazumljivo da nije baš dobro disati gljivice i grinje. Onda je Ćelavi otišao u svojj stan kod mame gdje ima klimu bez gljivica i sranja, a ja sam ostao u svom stanu, zajedio bocu vode, ležao na kauču i svako malo si prolio kapljicu tog otopljenog leda po prsima. Guglao sam majstora za klime da mi je očiste i rekli su da će doći sredinom tjedna. Malo sam razmišljao o samoubojstvu, a onda sam odlučio da ću se praviti da sam u kabini broda izgubljenog na pučini. Ljudi su izdržljiviji u ekstremnim situacijama.
U srijedu više nije bilo pun kurac vruće i do tada sam skroz zaboravio na klimu i sve. Dan prije je pala neka kiša, a ja sam otvorio sve prozore , igrao NBA2K i njuškao miris mokrog betona i kanti za smeće. Bilo je dosta ugodno, a onda je netko pozvonio na vrata.
- Da?, pitao sam u interfon.
- Klima, rekao je glas.
- A, rekao sam i pritisnuo dugme.
Na vratima su se pojavila dva lika. Jedan je bio star oko četrdeset godina, iako se to ne može znati, jer ti ljudi koji dolaze popravljati stvari često izgledaju starije nego što jesu. Uglavnom, bio je izraziro nizak, recimo 165, obrijane glave i nabijen mišićima. Oko zapešća je imao tanku zlatnu narukvicu. Nosio je tričetvrtaste hlače od industrijski izblijedjelog džinsa i namjernim poderotinama i šavovima preko bedra i usku sivu majicu nekakvog agresivnog printa. Taj je bio glavni. S njim je bio nekakav šegrt, koji je bio za dvije glave višlji od njega, koji je nosio glomazne skejterske patike, model iz 2003., bijelu sponzorsku Tondach majicu i donji dio trenerke. Imao je šesnaest godina i već je radio na crno. Poštovao sam to.
Ovaj mali gremlin mi je žustro pružio ruku i čvrsto stisnuo. Mali se samo sramio.
- Di je aparat? Pitao je gremlin kad sam ih pustio u sobu. Soba je bila u težem kurcu, ali sma odlučio zatomiti sram. Pokušao sam zamisliti gdje taj lik živi, i u glavi mi se pojavila slika neke neomazane kuće u Pisarovini koju je većim dijelom lik sam sagradio i na kojoj još nije imao para staviti parket pa je goli beton na podu prekrio debelim dekama s kravljim uzorkom.
Pokazao sam mu aparat koj je bio točno iznad kauča.
- To bu morali maknuti, rekao je zvučavši dosta stručno.
Klinac je odmah skočio da uhati drugi dio kauča.
- Makni se mali, vikuno mu je Gremlin grubo, a mali je pustio kauč kao da je odjedno shvatio da je sastavljen isključivo od pauka.
Lik je sam maknuo kauč, a onda stao i uhvatio se u za bok. Između kauča i zida bilo je dvije i pol godine prljavštine, stare čarape, omoti od slatkiša koji su nekada bili ljepljivi a sada su samo suhi, nešto stakla i tri špila karata koje smo ja i Ćelavi tamo pobacali jednu noć kad mi je Ćelavi pokazivao kako može brutalno ispucati kartu iz ruke tak da se zabije u zid ko šuriken.
- Ispričavam se, rekao sam.
- Nemaš frke, rekao je Gremlin osuđujući. Izuo se i popeo na kauč. Imao je čiste, bijele, sparene Nike čarape. Ja nisam spario čarape od kad sam došao u Zagreb. Uglavnom, lik se napeo na prste i otvorio klimu.
- Nemoj se brinuti za nered, nastavio je osuđivati – Znaš kaj ti ja sve vidim u pičku materinu. Znam doć kod cura, znaš kako one znaju bit neuredne? Dođeš kod maličke, mala bombončić. Misliš si, vodio bi ljubav s tobom. Ma šta, u pičku materinu vodio ljubav. Jebo bi te dok ti oči ne ispadnu, jebo ti bog mater. A u stanu svinjac. Ovo tvoje nije ništ. A glavno da su joj nokti nalakirani jebo joj ja mater, pokušavao me utješiti.
- A da, rekao sam potvrdno i zapalio cigaretu od neugode.
- Meni bi trebala kupaona da isperem filtere, rekao je klinac.
- Lijevo, rekao sam i otpuhao dim. Mali je nestao.
- Auuuu, rekao je Gremlin kad je otvorio uređaj – Ovdje se puši jel? Pitao je stručno.
- Aha, rekao sam i ispuhao dim cigarete.
- Vidim jebote nikotina ko u priči, rekao je zadovoljan što je njegova dijagnoza pogođena.
- Znaš kako mi velimo, klimu se čistiti treba svake godine, ali je se čistiti MORA svake dvije godine, rekao je mudro.
- Aha, rekao sam.
- Ovo se nije čistilo dve tri godine jel? A dobro, nije strašno. Šta sam ti ja sve vidio bogtejebo. Čovjek kupi klimu, ne pali je sedam godina. ALO! Sedam godina.I onda se čudi kaj ne radi. A i kupi neko smeće, jebote. Ko ovo tvoje. To ti je goli kurac. Najbolji su ti Toshiba i Mitsubishi. To su ti japanci. Japanska hladnoća. Mislim, Toshiba i Mitsubishi su ti ko Mercedes i BMW. Netko voli jedno, netko voli drugo. Mislim, ja imam Mitsubishi doma. Normalno, rekao je.
- Normalno, rekao sam.
Pogledao me kao da nije znao jel ga zajebavam. Stvarno nije mogao razlučiti.
- Mali! Jesi gotov, rekao je da ne mora pričati samnom.
- Jesam, viknuo je mali iz kupaonice, iako se iz kupaonice čulo da radi pipa. Očito je mali naučio da uvijek odgovara potvrdno. Izašao je iz kupaonice i donio te kurce koje je trebao očistiti. Majstor ih je postavio i zatvorio klimu.
- Evo, to ti je to. Ja sam ti stavio tu dezinfekscijsko sredstvo da ti pobije te gljivice i to kaj ti se nakotilo unutra. Sad ti klima mora sat vremena radit na najjače nekh sat vremena da se to sve raširi. Znači šta smo ono rekli? Klimu se čistiti svake godine, a MORA se čistiti ?– provjeravao je moje znanje
- Svake tri, rekao sam iz protesta.
- Ne!, svake druge. Jebote, pa prošli smo to.
- Sori, rekao sam.
- Niš. To ti ej dvjesto pedeset, rekao je.
Izvadio sam pare i dao mu. Još smo se jednom svi žestoko rukovali pa su otišli. Vani je bilo 17 stupnjeva, padala je kiša i puhao je vjetar. Klima mi je radila na najjače. Sredstvo za dezinfekciju je imalo miris kemijskih malina. Malo mi se povraćalo od njega. Otišao sam obući nekakvu majicu dugih rukava.
