[Dnevnik brucoša] Napaljene stare butre i generalno papčenje
Za one koji ne znaju, 23 je broj koji je na dresu nosio Jordan. Ovo je 23. nastavak dnevnika brucoša i nema veze s košarkom. U ovom se nastavku brucoš susreće s jednom potpuno novom životinjom, starijom napaljenom ženkom. Brucoš se nasreću izvukao, Ćelavi nije, ali to ne znači da emocionalnih drama nije bilo na obje strane.
I dajte lajkajte brucoša na Facebooku, ne živi on od novaca već od slave.
Flickr; Gilles Klein
– Nije uopće bila debela, branio se Ćelavi.
Ja nisam ništa rekao. Samo sam ga gledao, jedva se suzdržavajući od smijeha. Nije mi bilo smiješno što se bario s onom brbelom, za to me boli kurac, nego mi je bilo smiješno što se brani tak žestoko.
– Gle, nije meni problem priznat da je bila debela, al evo fakat nije, nastavio je, a ja više nisam mogao izdržati.
– I nismo se uopće barili, samo smo se jebali, rekao je kad sam se prestao smijati. Šta god da mu je to značilo.
Subota
Bila je nedjelja oko tri popodne. Ja i Ćelavi smo sjedili razvaljeni na mom balkonu i pili jutarnju kavu. Bilo je hladno k’o kurac, al’ nam je trebalo to da nas razdrma. Miška je u sobi trgala jastuk od kauča, al’ sam bio premamuran da se sad nadjebavam s njom.
Noć prije smo bili vani pa je Ćelavi prespavao kod mene na kauču.
U subotu smo sjedili na boćama i cugali neko domaće vino koje je stric od Ćelavog donio iz Zagorja. Nismo imali čaše pa smo pili iz kanistera od pet litara. Vino je bilo gusto i slatko. Proljevalo nam se po obrazima i ostavljalo crvene tragove po usnama i bradama. Izgledali smo ko neki idijanci iz Južne Amerike nakon što ritualno pojedu živo srce žrtvovane djevice. Zbog crvenih mrlja oko usta, jel’.
– Kak sam si izdrk’o danas, tres’o sam se poslje jebote, rekao je Ćelavi.
– Daj odjebi s tim, nismo si tak’ dobri, rekao sam.
– Ajde idemo do grada na tetke, gnjavio je. Ja sam bio prepijan da se opirem. Sjeli smo na 221, a ja sam malo pao u nesvijest.
Kad sam se ponovno osvjestio bili smo u nekoj birtiji u Preradovićevoj. Bilo je pun kurac ljudi i pun kurac dima. Svi su bili tak’, između 7 i 15 godina stariji od nas. Ono, završili smo faks pa smo na stručnom ekipa. Neki i malo stariji. Ćelavi se gurao da dođe na red na šanku a ja sam tražio neki zid da se uhvatim za nešto stabilno.
– Jesi dobro ti? pitala me ispirsirana konobarica u prolazu. Uspio samo napravit grimasu za koju nisam bio siguran dal’ je trebala značit da sam kao ok ili da sam malo povratio u usta.
Ćelavi se vratio s pivama, a ja sam si fakat malo povratio u usta.
Stare butre
Kad sam se vratio s vecea bilo mi je lakše. Ćelavi je stajao s neke dvije tetke. Fakat su bile tetke. Onak, 28 do 31. Možda su bile legice s posla u nekoj firmi di su radile ko komercijalistice. Il u bile stare frendice s faksa. U svakom slučaju bile su tužne.
Jedna je bila mala i plava ženica s ogromnim sisama kojoj gravitacija i umaci za salatu nisu dozvoljavali da nosi pripijenu plišanu haljinicu koju je obukla protiv volje šavova.
Druga je bila decentnija. Koščata, mršava i visoka, u bluzi zakopčanoj do grla, vunenoj suknji do koljena i crnim najnokama preko grbavih nogu. Vidjelo se da joj dobar dio jutra ode na pincetu i brkove.
Izgledale su pun kurac tužno u toj birtiji s ljepljivim podovima i indie hitovima cca 2009. Ostavile su jednog dečka previše u životu i sad su tu. Ćelavi im se dere na uho, a one mu ohrabrene nekim slatkim mješanim pićem to dopuštaju. Da imaju malo samopoštovanja otjerale bi tog klinca s usnama ljubičastim od vina u kurac iste sekunde. Al’ nemaju. Vjerojatno su sjedile tamo od već više sati, a on je jedini koji ima je obratio malo pažnje. I sad uživaju u moći. Ne ulijeće im se više baš često pa treba to sad iskoristiti. Kao smješno im je što im upada taj bahati klinac, al obje su bar na trenutak pomislile da bi mu mogle pustit da se iskače po njima pet minuta. Ionako već dugo ni’ko nije ni pitao.
Stao sam se potiho kraj Ćelavog jer nisam znao šta drugo da radim.
– A tko si ti? pitala me bucka pijano.
– Dalibor, odgovorio sam stidljivo. Uvjek kad lažem kak se zovem kažem Dalibor. Ne znam zašto. Bio je neki Dalibor u mojoj ulici kad sam bio mali al se odselio.
– A odakle si Dalibor? nastavila je iako ničim nisam dao do znanja da želim nastaviti konverzaciju.
– Iz Travnog, odgovorio sam mrzovoljno.
– Jel ti to kvart ili stanje? rekla je i počela vrištati od smjeha na svoju foru. Nije bilo potrebe da odgovaram.
Ćelavi je letio od jedne do druge k’o kolibrić, a one su igrale tenis s njim. Malo su mu kao spuštale, al’ ga nisu odbijale. On je bio uzbuđen k’o pes koji je namirisao ženku koja se tjera i sad ne zna šta bi sa sobom. Ja sam gulio pivu sa strane. Kad sam završio, rek’o sam Ćelavom da idem. Nije me uopće doživio.
Probudila me zvonjava oko šest ujutro. Ćelavi se naslonio na interfon. Dogegao sam se do vrata i pustio ga unutra.
Ispostavilo
se da je ostao s ove dvije do fajrunta. Popili su još po kratku pa
otišli do nekog drugog birca u Preradovićevoj. Ove dvije su bile pijane
k’o guske i samo su zatvorenih očinju njihale unazad
zabačene glave na neku dosadnu stvar od Azre.
Kad je koščata
otišla pišat’, bucka i Ćelavi su se pohvatali. Ponudila mu je da ga
odveze doma. Sjeli su u njen polovni Twnigo i odvezli se do parkirališta
od Konzuma na Islandskoj.
– I šta je bilo? pitao sam znatiželjno.
– A niš’. Bilo je loše, rekao je Ćelavi. Bio je iskreno neipresioniran.
-No?
– Ma bezveze. Trajalo je pet minuta. Zažmirio sam, ona se popela na mene i to je to, rekao je i otišao pljunuti u sudoper.
Nedjelja
– A kaj si se ti tak’ spapčio, pitao me Ćelavi dok smo se smrzavali na balkonu u nedjeljno popodne.
– Staru sam ti spapčio.
– Ne,ozbiljan sam. Sam’ si šutio. Mog’o si ubacit’ mač u futrolu zicer.
Zakolutao sam očima.
– Kaj još? pitao je.
Prošli vikend sam zbario onu malu na onom rođendanu. Ostali smo na onoj klupici do sedam ujutro i barili se. Otpratio sam ju do glavnog. Ona je čekala četvorku, a ja sam trebao na bus kod Meka. Nagovarao sam ju da ide samnom, al’ nije htjela. Dala mi je broj telefona i otišla na tramvaj.
Nisam joj se još javio.
– No zakaj joj se nisi javio? pitao je Ćelavi i palio cigaretu.
– Nemam pojma.
Nemam pojma zašto se nisam javio. Bilo mi je dobro s njom. Bila je duhovita i sve. Prostalkao sam ju na fejsu i po onom što sam vidio na profilu, generalno je kužila spiku. Sve je bilo na mjestu. Svako tolko bi izvadio mobitel i gledao u broj bez nekog posebnog razloga.
– Kaj si se uzjebo tolko onda? pitao je Ćelavi.
– Nemam pojma.
Nisam imao pojma zašto sam se uzjebao. Valjda nisam znao šta bi joj rekao da sam se javio. Šta, mogao bi ju pozvat’ na cugu i šta onda? Išli bi u neki glupi birc u centru. Ja bi se osjećo k’o moron i to bi se kužilo. Ona bi naručila kavu i onda bi i ja morao naručit kavu. Ona bi pričala o faksu ili o svojoj mami ili tak nekom rendom kurcu. Ja bi se uzjeb’o još više i pričao gluposti.
Al’ opet sam se htio javit’. Al’ opet nisam. I tak u krug.
– Daj pomiriši ovo, rekao je Ćelavi i pružio prst prema meni.
– Ma odi u kurac, rekao sam i nasmijao se.
Prethodni nastavci
Dnevnik brucoša : Prvi tjedan faksa
Dnevnik brucoša: Jel dobro on?
Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni
Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja
Dnevnik brucoša: Mama u Zagrebu
Dnevnik brucoša : Kako sam izgubio mliječne zube
Dnevnik brucoša: 3 nove godine i umalo sprovod
Dnevnik brucoša: Danas nam je divan dan
Dnevnik brucoša: Estrada i znoj
Dnevnik brucoša: Knjižnica na filozofskom
Dnevnik brucoša: Možda bi si trebo nać curu
Dnevnik brucoša: Nikad više legalna vutra
Dnevnik brucoša: Kako sam dobio psa
Dnevnik brucoša: Novi semestar
Dnevnik brucoša: Zbario sam neku butru na rođendanu od nekog lika
