Još uvijek sam studentica u Zagrebu i ne odustajem od svog sna da postanem novinarka. Isto tako ne odustajem od pisanja dnevnika kojem kao najboljem prijatelju otkrivam sve što mi se događa u velikom gradu.
31. listopada 2012.
Cilo sam vrime govorila kako neću kući za svisvete, i onda me nazove stari i opiše mi kako mama pravi 10 vrsta jela za sutra, mala sestra se igra isprid kamina i kuća će bit puna gostiju. U tom sam trenu pustila koju krokodilsku suzu i samo rekla kako sidam na prvi bus i dolazim. Stari se nasmijo jer je to i tio postić ovim pozivom.
Uletila sam u sobu i skontala kako je Jelena već otišla za Split. Samo sam potrpala sve iz ormara u kofer, pogledala na netu da imam bus za dva sata i krenila na kolodvor.
Došo je Ivan i popili smo kavu dok smo čekali moj bus, a on mi je cilo vrime govorio kako mu je drago što idem svojima, ali će bit tužan kad navečer dođu svi u vikendicu a mene ne bude. Sviđo mi se Ivan al tad sam razmišljala samo o Širokom i kako ću uletit u kući, izljubit sekicu, starce i uživat par dana.
Pozdravili smo se, poljubili i bus je kreno. Prišla sam granicu i već mi je tad srce zatitarlo. Misec dana me nema i nisam mogla skontat zašto sam bila tolko uzbuđena. Kad sam na kolodvoru poletila starom u zagrljaj mislila sam da će mi od sriće srce puknut.
Sestri nisu rekli da dolazim pa kad me ugledala samo je rekla ‘Neja je docla’ i skočila na mene s osmjehom od uha do uha.
1. studenog 2012.
Sinoć sam sa starcima pričala tri sata i nisam oka sklopila pa sam ja otišla spavat dok su oni bili na groblju. Probudila me neka buka i ja onako u pidžami raščupana uđem u dnevni boravak a tamo baba, dida, stric sa Majom i Sanjom, ujko i ujna. Baba mi je samo rekla ‘Sinko aj se ti malo dotraj nemoš taka prid ljude’.
Napokon sam jila nešto kuhano i uživala sam u svakom zalogaju. Stari mi je samo govorio da slobodno dišem, a mater ga ušutkavala i napominjala kako mi je napravila najdraži kolač i da ne zaboravim ostaviti mista za njega.
Čim se malo smračilo svi iz srednje smo se okupili kod Željka i razmjenjivali studentske priče.
2. studenog 2012.
Nemam pojma kako al smo sinoć odjednom počeli igrat ‘boce’ što nikad dobro ne završi. Tome i Ivona su prekinuli zato što je ona na pitanje ko joj je najzgodniji frajer u sobi rekla Nino, a ne Tome. Di je i njoj bila pamet, al opet Tome voli pritrat pa se još uvik na nju ljuti i glumi budalu.
U priči sa starim sam natuknula kako bi se možda pribacila na politologiju, a on mi samo reko kako nikad nisam bila sigurna u ono šta oću i da imam potencijala za taj poso jer njemu i staroj uvik nešto muljam i lažem. Super, uopće nije tribo reć da sam pametna ili tako nešto nego me još proziva da samo lažem.
Dok je stari stalno ponavljo kako je presretan jer je cila obitelj na okupu, ja sam maltretirala Jopu a stara je već našla razlog da se posvađa samnom. Još kad sam ja rekla ‘Dugo nam je tribalo’ onda je tek planula na mene. Toliko sam je se zaželila da mi uopće nije bio problem svađu pritvorit u šprdnju pa je i ona ubrzo odustala od galame.
Večeras idemo vanka napraviti nered, ipak nam to najbolje ide od ruke.
