Dnevnik jedne brucošice: Krivi potez u krivo vrijeme
Zovem se Nera i dolazim iz Širokog Brijega. Ove sam godine rodni grad zamijenila sa Zagrebom gdje sam upisala novinarstvo. Svaki dan doživim nešto novo i uzbudljivo. Da ne biste pomislili kako samo vi upadate u nevolje te imate problema, odlučila sam svoj dnevnik podijeliti sa svima vama.
14. studenog 2012.
Još uvik sam u domu, a sigurno ne bi bila da mi Jelena nije cimerica. Došle smo zajedno u upravu kad je arogantn debil počeo galamiti i uopće mi nije dao priliku da mu objasnm šta je zapravo bilo. Jelena se onda izderala na njega da ušuti i sasluša našu verziju, jer je gospodin vidovit i sam je u svojoj glavi posložio o kakvom se incidentu radilo.
Nadopunjavale smo jedna drugu prilikom trenutnog izmišljanja priče da sam nam i ja povirovala. Skraćena verzija – ja sidila do prozora, Jelena mi dobacila ruksak, ja nisam uspila uhvatit i prozor otišo u tisuću komadića.
Reko nam je kako je već par puta imo pritužbe upravo na našu sobu i da moramo bit mirnije od bubica ako nemamo namjeru odletit otamo. Prozor ćemo, to jest ja ću, platiti 400 kuna i mirna Bosna.
Na predavanju sam danas zaspala jer sam sam zadnji par dana primorena. Nebi to bio nikakav problem da ja nisam bila u prvom redu. Profesor je par minuta gledo u mene i onda me odlučio probudit. Naravno da su me Krešo i Petra pustili da spavam i uživali u trenutu kad sam ko debil stala na sri dvorane s otisnutim prstenom na obrazu i spuštene glave slušala kako me profesor predstavlja ostalim studentima kao osobom koja nema šta radit na našem faksu.
Umisto da šutim, ja sam mu pametna kakva jesam rekla da se svakako planiram pribacit na politologiju jer mi niko od predavača s novnarstva nije zanimljiv. Samo me ošto pogledo i reko ‘Kolegice, mene ćete imat i na politologiji pa vam preporučujem da se trgnete ili odustanete od FPZG-a’.
Gunđajuć sam izlazila iz dvorane i pitala smim li doć na sljedeće predavanje a on mi je dobacio ‘Ne da smijete, nego morate. Sad ćete me vani čekati da vam dam literaturu iz koje ćete sljedeći put održati prezentaciju’.
Literature ima više nego što tribam naučit za cili kolegij. Tako mi i triba kad ne znam šutit ni kad nešto skrivim.
16. studenog 2012.
Dobili smo novi prozor pa se više ne osjećam ko pingvin u sobi. Danas sam počela učiti, zapravo imala sam namjeru počet učiti. Uzela sam skripte, kupila brdo markera i sva nadobudna sila za stol. Krenem ja podvlačit najbitnije i nakon tri stranice vidim kako sam sve podvukla samo raznim bojama. ‘Nema ovo smisla’ pomislila sam a i ko je vidio učit petkom.
Mobitel koji trenutno imam sakrivam od javnosti i samo je na vibraciji, jer je stariji od mene pa onda zamislite kako izgleda i zvoni. Naravno da se već ispalniro izlazak. Za spremit se uvik mi je tribalo pola sata, a sad kako sam napola sakata to traje troduplo više. Tuš na očima nije ni S od simetričnog a kako se tuširam, bolje da ne opisujem.
Standardna postava uključuje Ivana, Žaca, Krešu, Sanju i mene. Kad smo ulazili u Žabac zaštitar mi je udario pečat na gips i umiro od smjeha kako ću sad to nositi misec dana dok ga ne skinem. Ne znam šta je tu toliko bilo smišno, al nek mu bude. Pozicionirali smo se za šank di smo na račun izmišljene priče o mojoj ozljedi dobili dva besplatna pića.
Naravno da ni ta noć nije završila normalno. Tamo smo srili Jelenu, koja se zbarila sa Žacom pa su otišli u našu sobu. Ja sam ko beskućnik, pod gasom, plakala kako nemam di spavati. Onda je Ivan zaključio kako bi najbolje bilo da odem do njega. Starci su mu spavali tako da smo se ušuljali tiho, bar se nama činilo da smo bili tihi, pa sam prvi put prispavala u njegovoj sobi.
Ujutro je bio plan da se izgubim prije nego mu se starci dignu, ali se to nije desilo. Kad smo se probudili Ivan je otišo u dnevnu i zabavljo starce pa sam ja tribala brzo izletiti i taman kad sam došla do vrata njegov me stari ugledo. Srce mi je stalo, a umisto da se vratim i objasnimo skupa zašto sam tu, ja sam samo pocrvenila ko paprika, rekla ‘Bok’ i otišla.
Sad znam šta će mi u buduće biti plan – izbjegavat Špansko u širokom krugu kako ne bi naletila na Antu ili Jasnu. Nemam pojma šta im je Ivan smuljo, ali znam da im prid oči više ne idem.
