Zovem se Nera i dolazim iz Širokog Brijega. Ove godine sam upisala novinarstvo u Zagrebu, što znači da sam se našla u novoj sredini te okružena novim ljudima. Zbog toga sam odlučila pisati dnevnik kako bih se uvijek mogla prisjetiti svega što mi se događalo na prvoj godini studija.
1. ožujka 2013.
Danas sam došla na ideju kako bi bilo možda dobro da uplatim kladionicu, nisam nikad do sad a frend u Širokom mi je samo jednom objasnio šta znači X i ostale kombinacije. Budući da od nogometni klubova znam dva, išla sam na blef i kontala možda mi pođe za rukom, kao početnička srića il tako nešto.
Nisam nikom rekla, samo sam ušla u prvu kladionicu u kvartu i nalupala 14 parova, od kojih pola ne znam pročitat, a kamoli da znam iz koje su države il nedo bog kojeg igrača. Uplatila sam 200 kuna, a dobitak je pet tisuća, da i ne govorim kako sam već skontala di ću ih potrošiti. Uopće neću provjeravat kako mi listić stoji, nego ću čekat da sve završe i onda pogledat kakva je situacija.
Obećala sam sebi da je ovo prvi i zadnji put da se kladim i ako kojim slučajem dobijem, da ista stvar vridi. Ja mislim da mi je doslovno na čelu pisalo kako sam prvi put uplatila listić i da je vjerojatno ona cura šta radi tamo umirala od smjeha kad sam izašla.
Kad sam ja izabrala šta ću igrat, morala sam ponovo provjerit parove jer dok ih je ona tipkala ispalo je da uopće ne postoje. Brže bolje sam dala tih 200 kuna i izletila da me niko ne vidi kako sam bila tu.
Navečer sam otišla s Jelenom na tečaj trbušnog plesa, ne nisam ja plesala, nego me nagovorila čisto da vidim kako se to oni tamo zabavljaju. Pod broj jedan kad sam ugledala nekog lika od možda 20-ak godina kako miša kukovima bolje od ijedne cure, za glavu sam se uhvatila i pomislila šta meni ovo triba.
Jelena isto nije za bacit i baš se na njoj vidi da se uživila, al sam se i ismijala jer je bilo par kokoški čiji je ples više ličio na plivanje nego na trbušni ples. Sve u svemu zabavila sam se jer je to bilo bolje gledat od bilo koje komedije. Kad me na kraju sata upitala ta voditeljica jel mi se svidilo i oću li se možda i ja prijavit, rekla sam joj da mi ne pada na pamet. Malo se uvridila, al nije mi baš jasno zašto, pa nisam njoj ništa ružno rekla.
Tad mi je Jelena zapritila da se moram pristojno ponašat kad me ona vodi negdi sa sobom. Ok, očito sam tribala voditeljicu persirat i glumit kako jedva čekam da se ubacim u te zveckave marame i glumim budalu. Znam da mi ples nije jača strana pa je bolje i za mene a i za druge da to ne pokušavam.
2. ožujka 2013.
Koja je mene histerija sinoć spucala kad sam otišla na net i skontala da sam dobila 5000 kuna. Nisam virovala svojim očima pa sam zvala Žaca da mi i on provjeri. Kad je stvarno ispalo da sam dobila, on se tio propucat jer ja pojam nemam o nogometu i doslovno sam birala parove na eci peci pec, a on redovno uplaćuje i nikad ne dobiva.
Odma sam zamišljala kako pijem kavu u centru Pariza i obilazim mista di se Amelie snimala. Samo mi do staraca ne smi doć, jer će ih prvo šlag strefit kad skontaju, uz sve ostalo, da se i kladim, a ko će im objasnit di sam potrošila pare.
Ovaj put sva ponosna ušla sam u poslovnicu da pokupim dobitak i nisam se mogla pristat smijat. Eto ne tribaju mi ni babe ni didovi, sama sam sebi zaradila za put.
Kad sam Kreši javila prvo mi nije virovo, a onda je s oduševljenjem odma kreno tražiti avionske karte. Što prije odemo to bolje jer ne mogu ja bit mirna pored tolikog bunta para uza se. Sve me nešto strah da ću ih negdi prije potrošiti.
