Već sam neko vrijeme u Zagrebu. Kao što znate tu studiram novinarstvo, a inače sam iz Širokog Brijega. Moje je ime Nera i ovo je moj dnevnik kroz koji možete sa mnom proživljavati moje studentske dane.
27. siječnja 2013.
Sinoć sam se osjećala ko u jednoj od oni romantični komedija jer sam sa Krešom bila na večeri u restoranu Trapon, a kako mi nije u praksi obilazit ta fensi mista naravno da sam se malo obrukala. Pod broj jedan od onog šta sam u jelovniku pročitala pola nisam znala ni pročitat, a šta sam uspila izgovorit kako spada nisam imala pojma šta je.
Umisto da sam upitala šta je šta, naručila sam nešto što je po brojalici ispalo a kad mi je konobar donio tanjur šlag me strefio. Od sastojaka sam pripoznala samo zelenu salatu a kad sam ja to probala tek onda sam pozelenila od muke. Nisam tila ispast glupa pa sam prid Krešom glumila kako mi je odlično i da uživam u svakom zalogaju.
Prošla večera i ja sad čekam dok smo šetali da me Krešo zovne kod sebe u stan, jer kao po nekim pravilima na njega je sad red da se malo potrudi i preuzme inicijativu. Al je naš prvi spoj završio s nekoliko poljubaca i tim što me otpratio do stana i otišo svojim putem. Malo sam se osjećala ko da sam prvi srednje al valjda triba malo vrimena da se prišaltamo na drugu ploču.
Čim sam ušla u stan nazvala sam Jelenu jer je očekivala da joj sve prepričam, budući da se ona meni jadala valjda je zaključila kako sad imamo takav odnos da jedna drugoj sve u detalje priča. Ajd stisla ja zube i pričam ja njoj korak po korak kako je noć tekla, našta me malo smirila i rekla mi kako je sasvim normalno da se on malo pripo i da ne zna kako da se ponaša.
Nakon tog mi je priopćila kako je rješila sve sa Žacom što sam ja protumačila kako je sad sve ok, dok nisam skontala kako se Žac planira priselit kod mene jer su njih dvoje prekinuli. A jbt u šta se ja uvali. Jedina mi je šansa da se bacim na poso i krenem to izmirit kako m ne bi upropastili slobodu u kojoj uživam.
29. siječnja 2013.
Sredila mi Ana s faksa da jedan dan s njom četri sata dilim kod Arene letke za neki kozmetički salon i za to bi tribali dobit 200 kuna. Ajd da mogu reć kako sam sama napokon nešto zaradila, odem ja s njim. Vani je bilo minus trista, nama u rukama jedno mali milijun letaka, a leti leti pa čovik. Dilile mi to nekih dva sata, a onda meni puko film i rekla joj kako ćemo ih malo pobacat po tramvaju, a ostatak bacit u smeće. Nisam osjećala ni lice ni ruke od leda, pa sam imala dobro opravdanje za taj postupak.
Onda smo otišle na kavu, ugrijale se i dobile pare na ruke. Sad se okolo mogu hvalit kako sam za prvi poso imala satnicu od 100 kuna. Na stranu lako zarađena lova, ne planiram to više nikad radit. Osim što te živciraju ljudi koji uopće neće da uzmu taj komad papira, ko da će im ruka otpast, osjećaš se ko debil jer gnjaviš prolaznike. Al šta sad, ko se zna snać – zna, ko ne zna – ko mu je kriv.
Došla mi na kavu navečer Kristina, al je svoj dolazak najavila tako što je rekla da ima neke vjesti. Ajd da mi je i to vidit, da se njoj nešto u životu napokon uzbudljivo dogodilo. Došla ona sva sretna, sila i dok sam ja držala šolje u rukama kaže mi ona sva sretna kako je trudna i da se udaje. Razbila sam obe šolje i spržila pola noge vrućom kavom. Dok sam jaukala od boli, moram priznat da sam zbog budale pustila suzu.
Onda sam u jednoj rečenici postavila hrpu pitanja: ‘S kim? Kada? Jesi normalna? Kako?’ (na ovo zadnje sam znala odgovor al svejedno sam ga postavila). Pod broj jedan uopće nisam znala da se iskim viđa.
Nato je moja glupa Kristina rekla da je sretna jer oduvik sanja o tome da ima bebu, a dite joj je napravio neki Goran koji radi u banci. Upoznali su se kad je došla u Zagreb, al nije nikom tila govorit jer joj je tako bilo zanimljivije. Ne znam zašto, al ok. Trudna je već dva miseca i već su pričali o tome i odredili datum vjenčanja 20.5. a ja sam kuma.
Od sve muke sam se za glavu uhvatila. Al kad sam vidila kako je ona sretna, šta ću zagrlila sam je i pitala kad gledamo vjenčanice. Ne mogu ja nju zamislit s ditetom, al valjda ću se naviknit. Kad sam pitala kako su joj starci reagirali, rekla je da to tek njima triba reć, jer sutra Goran i ona idu u Široki propćit veselu vjest. Već vidim da će joj stara past u nesvist, al držim joj fige da sve dobro prođe.
