Zovem se Nera i dolazim iz Širokog Brijega. Ove godine sam upisala novinarstvo u Zagrebu, što znači da sam se našla u novoj sredini te okružena novim ljudima. Zbog toga sam odlučila pisati dnevnik kako bih se uvijek mogla prisjetiti svega što mi se događalo na prvoj godini studija.
16. travnja 2013.
Prije nekoliko dana izbušila sam jezik i još uvik mi je doslovno ko lopata. Nisam sigurna jel to zato što sam se oglušila na upute jer nisam smila pušiti dok se rana bar malo ne smiri. Ja sam već drugi dan ispušila jedno 10-ak cigara i mislim da mi trenutno jezik ne izgleda onako kako bi tribo.
Nakon 19 godna napokon sam skontala kako zapravo funkcioniram – ko malo dite, čim mi kažeš da nešto ne smim e to ću baš prvo napraviti. Kolko god se ja trudila ne mogu protiv toga. Zašto sam se uvalila u svaki problem do sad, pa upravo zato što zazirem od pravila ili normi a zakone da i ne spominjem. Ne kaže se džaba da su zakoni tu da se krše.
Sićam se kad sam još bila maloljetna a kod nas u BiH došo zakon da osobe mlađe od 18 godina ne smiju biti vani na ulici bez pratnje roditelja, a naravno to znači i da im se ne smi točiti alkohol po kafićima. A naša država kakva je, naravno da su se toga rijetki pridržavali jer bi pola gazda mogli jedino staviti ključ u bravu i zatvoriti kafiće. Među tim delikventima koji su prkosili zakonu i dočekivali zore u alkoholiziranom stanju, bila sam i ja. Koda mi je jčer stari reko: ‘Ako te privedu jer si nalila maloljetnu guzicu, samo da znaš ja po tebe doći neću. Prinoći lipo u pritvoru pa ćeš se naučiti pameti’.
I tako je i bilo. Mrzila sam Žaca i Tomu jer su moje godište al su izgledali starije pa ih policajci nikad nisu pitali osobnu, zato sam ja nekoliko puta iz postaje uzalud zvala taticu da me pokupi, al je sva tri puta reko da se odmorim malo od svog kreveta jer će ujutro doć po mene.
Tako su me uskoro prozvali baksuz kriminalkom i svi se u razredu, uključujući i mene, šprdali s debljinom dosjea koji će nakupiti ako me nastavi pratit takav malerizam. Stara bi se svaki put kad bi se otac udostojio doć po mene zacrvenila od plača popraćenih rječima kako bi rađe da je rodila muško dite jer bi sigurno bilo mirnije i poslušnije od mene.
Nisam nikad naglas to izgovorila al moram priznat da mi je palo na pamet par puta da joj kažem kako joj nisam ja kriva što se nije mogla suzdržati, jer sam ja zapravo glavni razlog zašto su se moji starci uopće oženili. Hodali su samo dva miseca i naravno da se nisu vodili onom ‘ništa prije braka’ pa su izronili dozla boga suza kad su saznali da je Jasna trudna i da se mora udavati. Eto tako sam ih primorala na zajednički život, a ne sumnjam da su taj moj začetak prokleli jedno milijun puta.
Uvik na stranu, pa tako i kad se radi o meni samoj. Budući da još uvik jedva pričam, počela sam ljude maltretirati priko poruka. Tako sam se dohvatila Kikinog budućeg muža Gogija koji mi je nakon dva sata dopisivanja reko da razmišlja kako bi bolja opcija bila da ja ne budem kuma na vjenčanju jer bi se ja i on mogli taj dan potući.
On zapravo ne podnosi kad se neko šprda na njegov račun, a naravno da ti je onda najdraže opaliti klocaniju. Mislim da sam mu čak uvalila u glavu kako Kike planira dat ime bebi ako bude muško Goran, al da joj se tako zvao i bivši momak pa da je sigurno zbog toga pao izbor, a ne zbog budućeg mužića. Umisto da me izignorira ili se samo opali smijati, Kike me je navečer nazvala da me pita o čemu sam pričala s njim, jer su se posvađali oko imena za dite. Malo sam bila ponosna na sebe u tom trenutku, al sam ipak kasnije debilu rekla kako sam se samo šalila eto da Kiku poštedim problema.
