Dnevnik jedne brucošice: Zaljubila sam se u lika koji ima dečka
Doselila sam se iz Širokog Brijega u Zagreb, gdje sam upisala novinarstvo na FPZG-u. Budući da volim pisati te da ću jednog dana postati novinarka, odlučila sam zapisati sve što mi se događa kao brucošici. Moje ime je Nera, a ovo je moj dnevnik koji dijelim sa svima vama.
15. siječnja 2013.
Već sam do sad tribala predat puste seminare, napraviti prezentacije pa i koji put se pojaviti na predavanjima, ali ništa od te priče. Kako sam uvik do sad znala nać način da dobijem šta oću to sam odlučila i sad pokušat. Lipo sam odvojila vrimena i sastavila mejlove svim profesorima kod kojih nisam ispunila obaveze koje su potrebne da bi uopće mogla izać na ispit, pa ak prođe dobro prođe.
Prvo šta mi je palo na pamet bilo je igrat na kartu zdravstvenih problema. Smislila sam pravu bajku tako da sam i samu sebe uvjerila u njenu istinitost. Hvala bogu nikad mi nije bio problem izmišljati. Košto sam i očekivala profesorica Vilović mi je sve povirovala, još mi žena preporučila par doktora koje bi mogla posjetiti. Za ostale još čekam odgovor i provjeravam mejl svaki pola sata, jer sam se malo pripala budući da mi je stari reko da odustajanje od faksa ne dolazi u obzir.
Lipo sam ga nazvala, s namjerom da pripremim teren, objasnila mu kako se nisam snašla i da bi možda tribala razmišljat o nečem drugom. Stari koji rijetko kad povisi ton na mene, počeo je histerično grakat na slušalicu. ‘Dok se ja mučim da te financiram, ti nisi u stanju ni tih par ispitića položit. Ako odustaneš, meni se ne vraćaj a i ne očekuj da ću ti više para slati’.
To je valjda bio trenutak koji mi je otvorio oči, ilitiga utro strah u kosti. Kako se ni Krešo ne nalazi u istoj situaciji tješili smo jedno drugo i kovali planove kakav ćemo biznis pokrenuti ako ne uspijemo pohvatat sve konce na faksu.
Najprihvatljivija opcija i meni i njemu bila je prodat organ koji nam najmanje triba, pa otputovat negdi di nas niko neće tlačiti. Vjerojatno bi te pare završile negdi drugo, ali nebitno. Odlučili smo ako mejlovi ne upale idemo kampirati isprid kabineta profesora i molit za razumjevanje.
17. siječanj 2013.
Jučer sam napokon skinila ovo bjelo sranje s ruke, tako da se trenutno smijem slabašnoj ruci za koju imam osjećaj koda nije moja, jer nemam još dobru kontrolu nad njom. Prvo šta mi je prošlo kroz glavu bilo je kako sad bar imam opravdanje za sav nered koji svakodnevno radim. U prilog mi ide činjenica kako mi se broj tanjura, čaša i šolja iz dana u dan smanjuje.
Al nije to najvažnije što mi se jučer dogodilo. Polako sam počela kontati da previše vrimena provodim s Krešom i da mi se počinje svđati. Ali zašto da stvar bude jednostavna il da bar na kratko uživam u tome, sinoć sam slučajno čula njegov razgovor s dečkom. Upravo tako, Krešo ima dečka! Prvo mi se zacrnilo prid očima, al sam brzo došla sebi i pravila se da ništa nisam čula kad je došo u sobu. Kako samo ubodem svaki put tamo di ne tribam da mi je znati.
Onda sam vrtila film i kontala koliko sam mu puta dok smo vanka namištala Kiku ili ga nagovarala da priđe nekoj oko nas, što je on glatko odbio, a sad znam i zašto. Eto to je vrhunac mog života, kad pomislim da me nema više ništa iznenaditi, opet bude u krivu.
18. siječanj 2013.
Još sam u šoku i ne mogu virovat da mi se sviđa gej. Već me prošla i ona euforija oko sređivanja situacije s ispitima, jer stalno sebi ponavljam kako sam mogla biti tako glupa i ne skontati. Al zapravo niko ne bi skonto jer Krešo očito jako dobro sakriva tu svoju stranu. Nema mi druge nego se koncentrirati na druge stvari i vidit oće li mi prijatelj to ikad sam priznat.
Kako u Žaca imam najviše povjerenja samo sam njemu rekla, pa me je tješio dobra dva sata. Na kraju smo popili litru rakije, komirali se i takvi se spustili kod susjeda Josipa i Daniela, koji su slavili jer se Lea odselila od njih. Ispričali su oni cilu priču i zašto je ispo nered između njih, al da iskreno kažem nije mi ništa od toga ostalo u glavi. Oni zalivaju jedno, ja drugo, i tako do zore. Na kraju smo svi pomalo grlili wc i pustili koju suzu, al štaš i to je dio života.
