Već sam neko vrijeme u Zagrebu. Kao što znate tu studiram novinarstvo, a inače sam iz Širokog Brijega. Moje je ime Nera i ovo je moj dnevnik kroz koji možete sa mnom proživljavati moje studentske dane.
16. listopada 2012.
Danas sam održala prvu prezentaciju pred skoro 200 studenata. Uopće se nisam bojala oće li profesor biti zadovoljan nego me bilo strah kako ću ispasti budala prid svim tim ljudima. U trenutku kad sam tribala izać na katedru samo mi je prolazilo kroz glavu kako sam luda jer sam se prva javila i nisam imala pojma kako to zapravo triba izgledat.
Izašla sam i drhtavim glasom počela pričati. Na kraju sam se ufurala i skontala kako je sva ta trema bila bezveze. Potegla se prava rasprava među studentima a ja sam cvala jer sam uspila zainteresirat druge za svoju temu.
Popodne sam išla sa Željkom da on seb kupi hlače. Išli smo u Arenu a ja sam taj dan došla do zaključka kako su muškarci sto puta gori od nas kad je rječ o kupovanju. Obišli smo svaku trgovinu u centru a na par mjesta smo se vraćali dva puta kako bi Željkec bio siguran da će kupiti najbolje hlače što postoje u Areni.
Kupio on na kraju obične crne iako sam ja mislila da traži nešto čim će zadiviti cili Zagreb s obziom koliko smo vrimena potrošili. Zaklela sam se da više niskim ne idem u šoping a kad meni nešto bude tribalo idem sama i gotovo.
Da mi se iskupi jer me tlačio otišli smo na kuglanje. E to je tribalo snimit. On je već bio tu dosta puta a ja prvi put uzela tu kuglu u ruke i na kraju ga pobjedila. Valjda imam više sriće nego pameti. Odma sam mu obećala da ću svima ispričati kako je smotan. Kad smo kod kuglanja boli me svaki mišić al ću sigurno ić opet jer je prezabavno.
18. listopada 2012.
Je li čudno to što mi se ne da kući za svisvete? Fale meni moji i sve to al neda mi se vozikati busom zbog dva dana a još se nisam očajnički zaželila kuće. Stari me zvao da pita jel dolazim a ja sam rekla kako već imam puno seminara i kako su brzo kolokvij pa moram učit i da zato neću doć. Pravi razlog što ne idem je taj što ćemo tada ići u Ivanovu vikendicu i dva dana tulumariti. Pa ionako u Širokom sigurno nema ništa novo il zanimljivo.
Posvađala sam se s Kristinom jer se slabo viđamo. Ne da mi se samo visiti kod nje ili kod mene. Njoj se druženje svodi na nas dvi kako pričamo o njenim ljubavnim jadima. Nemam ja više živaca slušat ko je momak njeni snova br. 53. Pustit ću je malo da se ohladi pa ću pričat s njom kako se mora trgnuti i pokrenit pa da mora shvatit kako nije vrhunac života imat momka i nenapuštat četri zida.
19. listopada 2012.
Vratila se ja sa faksa a Jelena me čeka u sobi. Čim sam otvorila vrata rekla mi je ‘Prisvlači se idemu kat ispod. Ja upoznala neke cure kažu dolaze im frendovi i igrat će Pictionary pa zovu i nas.’ Stari moj pa napokon još nekog u domu da upoznam. Sišle mi kod novopečenih frendica Anje i Leone a tamo bila još njihova dva frenda Filip i Karlo koji su u 7. paviljonu.
Igrali smo i lagano pili do neke dobi i onda mi onako nenašminkane i svi u trenerkama odlučili uletiti u Best koji je za fensi šmensi ekipicu. Filip je sav bio ulickan a frend mu radi na ulaz pa smo bez problema ušli iako smo izgledali ko klošari. Ne da su nas svi čudno gledali nego sam imala osjećaj kako su se odmicali od nas.
Kako god nama bilo dobro. Bili pijani pa nismo doživili muziku koja par uši a svakako smo plesali na svoje taktove. Kad više nismo mogli dalje samo prišli cestu i svak u svoj krevet.
