Priča o Rexovoj linosti u malon mistu se brzo proširila. Najviše je volija ležat na cesti isprid svoje kuće, a to je bija veliki problem za vozače osobnih automobila, jerbo kad bi oni vozili ceston prima osunčanome kučku ovi se ne bi maka sa ceste. Tribalo mu je trubit, ugasit auto i vuć ga da se makne sa ceste. Onda se niko sitija da mu baci bokun špeka, jerbo mu je špek bija najdraži, porid ceste pa bi se tako Rex pomalo uputija za špekon.Svako auto od tada je u mistu od dodatne opreme sa sobon nosilo i deset deka špeka, u lokalnoj butigi prodaja naresla dvista posto. Jude bi prodavač pita jeli van triba za fažol, za marendu ili za Rexa?
Split je negdi drugi najveći grad u Hrvatskoj. Ima oko dvisto i više tisuća judi, ma da ih je Kerum niki dan dva tri milijuna izbroja. Od davnina se pak zna da je pas čoviku najboji prijatej. Navodno su neki arheolozi kada su negdi otkopavali grobnice pračovika uz svakog čovika našli i jednoga pasa. Od pamtivjeka su eto te dvi vrste združene u simbiozi i dobra i zla.
A kako svakome čoviku triba baren jedan pravi prijatej mogli bi onda simbolično postaviti jednadžbu na jednoga čovika- jedan pas. E sad od tih Kerumovih par milijuna judi što ih je nabija u granice Splita manje više svaki ima svoju kuću, stan ili garsonijeru. Mogli bi onda očekivati isto toliko i pasjih kućica, stanova ili garsonijera, ali ne! U ovome gradu je pasa, čovikova najbojega prijateja dopala baš pasja sudbina. Ako ih njihovi najboji prijateji judi ne prime za cimere u svojin kućama, stanovima ili garsonijerama splitski pasi ostaju prepušteni ulici, jer Split nema niti jedan azil za pase. Sramotno je to, a odgovornima će se naročito zacrvenit čunka kada van ispričan sljedeću priču o možda najmanjemu azilu za pase u jednome jako malome dalmatinskom mistu.
O čoviku i kučku
U ona vrimena se još i moglo, i to bez da si teški bogataš, ako vridno i pošteno radiš sagradit veliku i lipu kuću. Sagradija je poštenin radon jednu takvu i šjor Žele. Bila je to prava vila, lipotica k’o da su Njemci gradili. Kako je Žele često putova a ženu mu je bilo strah ostajat sama u tako lipoj kući, koju su svi uvik pogledavali, priporučija mu niko da nabavi kučka čuvara. A sad kad je već učinija ovakvu kuću ne može baš ni bilo kakvoga kučka da je čuva uzest.
Zavrtilo se par brojeva i doša je Žele do jednoga mladunčeda roditelja šampiona, koji je bogami košta ka’ polovni Fićo, ma za takvoga šampiona je vridilo svaki dinar dat.
Za par dana doveli su Želi prid kuću, sa papirima kako da stvarno auto kupuje, jednu malu vriču crne dlake sa dva velika i pristrašena oka. Žele je odma reka da se ‘vaki kraljevski kučak može zvat jedino REX. I čin su se sklopili pogledi čovika i pasa rodila se neviđena jubav. Žele ga je pozva da se zatrči do njega a Rex je odma skočija, zaletija se put svog gazde, doša na po” puta i lega ka’ vriča kunpira.
Jubav
Poznato je i nama judima da dica dva vrsna akademika često odu nikin svojin, skroz drugin puten. Eto ima bit da je tako i Rex, dite dva pasja šampiona poša nikin svojin puten- puten iznimne linosti. Rex je naime bija najliniji pas na svitu i ‘misto šampionskoga njemačkoga ovčara Žele je dobija linu dalmatinsku vucibatinu. Kako je lega oni prvi dan kada ge je Žele sebi zazva, tako je i osta ležat narednih skoro dvajest godina.
Ma ga je Žele volija više nego ikoga na svitu i svugdi ga je sa sobon nosija. Kad kažen nosija tako i mislin jerbo lino govno nije na noge više od pedeset metri moglo učinit, pa ga je Žele kad je bija mali baš mora nosit na ruke sa sobon. A kad je Rex naresta, a koliko je ija naresta je brzo, mora je Žele i vozački za auto položit i auto sebi kupit da bi gospodina kučka moga sa sobon nosit.
Drugi kučak
Priča o Rexovoj linosti u malon mistu se brzo proširila. Najviše je volija ležat na cesti isprid svoje kuće, a to je bija veliki problem za vozače osobnih automobila, jerbo kad bi oni vozili ceston prima osunčanome kučku ovi se ne bi maka sa ceste. Tribalo mu je trubit, ugasit auto i vuć ga da se makne sa ceste. Onda se niko sitija da mu baci bokun špeka, jerbo mu je špek bija najdraži, porid ceste pa bi se tako Rex pomalo uputija za špekon.Svako auto od tada je u mistu od dodatne opreme sa sobon nosilo i deset deka špeka, u lokalnoj butigi prodaja naresla dvista posto. Jude bi prodavač pita jeli van triba za fažol, za marendu ili za Rexa?
Jednoga dana dok je Žele bija na putu i ostavija onu vucibatinu da mu čuva kuću dogodilo se najgore. Došli niki lupeži i ukrali mu isprid kuće ganjc novi motor Tomos i mriže za na more. I sve to porid onega linega govnjera čuvara koji je leža i gleda ih. Ujutro je policija na mistu zločina od dokaza našla koru od špeka, naime lupeži su našega junaka podmitili sa cilin kilon slanine. A da su mu dali dva kila još bi in i pomoga vuć pljačkaški plijen. E sad je Želi bilo muka, en što su ga okrali, en ga je cili svit zajebava kakvega je to kučka čuvara kupija – ma da se bar nije svima falija koliko ga je platija.
Bija je u momentu toliko popizdija da ga je tija dat ča, a onda ga je Rex pogleda onin linin tužnin pogledon i Žele se odlučija da će ga ipak ostavit, neka leži tu, a za čuvara će kupit još jednoga kučka. Nabavija je Žele tako još jednoga čuvara, sad je ima jednoga pasa čuvara i drugoga pasa što je čuva prvoga pasa čuvara. Ma kako se zna da mali pasi, kako i judi, uće primjeron od starijih to se i ovi novi pas čuvar,po uzoru na Rexa, naučija cile samo dane ležat i žderat. Sad su judi u autima morali nosit bar dvaest deka špeka a u butigi je prodaja špeka skočila još duplo.
Legenda
No pored sve svoje linosti Rex je uspi ono što u malome mistu malo kome uspije. Ostat za života legenda. Svoju junačku narav Rex je prvi puta pokaza jednoga davnoga lita kada je njegov gazda vodija barkon na Korčulu nike furešte. A kako je Rex uvik iša di i gazda, i kako u barci moš samo ležat, to je Bože moj i Rex iša sa njima u đir. I dok je Žele objašnjava fureštima kako je tu lipo i čisto more, niko nije primjetija da se mali gost nagnu priko bande i upa u more! U Rexu je taj put i nikad više proradija oni šampionski nagon pa se zaletija priko svih furešti i hitnija u more za malin.
Roditelje malo kad nije kolpalo kada su vidili da in je mali upa u more, a Želeta kad je vidija da je Rex skočija- prvo je mislija da je komad špeka pluta u moru. Međutim Rex je unatoč šampionskon srcu ima jedan problem, nije zna plivat – niti je ikada proba. Tako je na kraju ćaća od maloga izvuka svoje dite , a Žele se hitnuja u more da spasi spasioca Rexa. Ipak se o njegovoj hrabrosti kasnije svugdi pričalo, a Rexa su po priči strane vlasti odlikovale za hrabrost.
Drugi put je Rex naznake svoje šamponske naravi pokaza na seoskoj fjeri, fešti. Igrala se igra da bi se veliki pršut vezalo poviše mora i ‘ko uspije skočit i skinut ga dobije ga za ponit doma. Žele je jedva dovuka linega kučka pedeset metara od kuće na feštu. Dok su drugi balali Rex je lega sa strane i odmara. A onda je niko veza pršut za najavljenu igru. Rex je tada drugi put u životu skočija na noge, skupija zalet i u maniri pravega šampiona zgrabija na oni pršut i potega ga sa sobon u more. Opet je Žele mora skakat za svojin kučkon, ma je sad baren odnija doma pršut.
Azil
Puno je još tega u skoro dvaest godina Žele sa Rexon doživija. Bilo kako bilo Rex je biva sve stariji, to niko nije ni primjetija jer je ionako vazda leža od rane mladosti. Tako je leža i toga dana kada se više nikada nije diga. Rexov sprovod bija je jedan od najvećih u selu, čak su i oni furešti iz svita došli. Žele je plaka ka’ kišna godina. Kakva je to legenda od pasa bija, pokopali su ga sa odličjen za hrabrost a prodavač iz butige mu je poklonija za oni svit cili jedan pršut.
Od toga dana Žele je u čast svoga kučka, nikada zaboravljenoga Rexa, počeja primat sve kučke u sebe doma, koje ni’ko nije htija. Dolazili su judi barkama i autima donosit mladunčad u Žele i svaki pas bi tu naša svoj dom.
S vrimenon je sve svoje vrtle ogradija i učinija prvi azil za pase u malome dalmatinskome mistu- azil Rex.
Eto to van je priča iz moga mista o čoviku i pasu i prijatejstvu. Nadan se da bi mogla potaknut splitske odgovorne jude da i oni, kako i Žele, učine štogod da se zbrinu svi ti potencijalni šampioni i linčine koje lutaju ulicama grada.Ako je moga Žele može i grad sa skoro po” milijuna judi, potribno je samo malo jubavi, a ako nemamo jubavi za svoje najboje prijateje, za koga je onda imamo?
