Petak je. Prvi sat nema profe, kažu ovi s porte da je zapela u prometu, a svi znamo da ženska iz engleskog svaki četvrtak ide na sastanke liječenih alkoholičara, pa pije sok od đumbira dugo u noć i kasni svaki petak.
Mi već po običaju znamo da moramo ostati u razredu i imati neočekivan jutarnji SRZ. Tako kroz polugodište svakim petkom ima sve više raznih doručaka na klupama. Goran je donio svoju termosicu punu kave i 6 setova slatkog vrhnja, a na putu je u birtiji žicao 10 papirnatih čaša za coffee to go. Mi smo održali jutarnji coffee in school, u čast profi koja je zapela u krevetu. Nakon toga kolektivno vadimo mesni doručak, jeger kolute i K+ instant hrenovke. Štef je kao i obično od svog džeparca za gablec kupio pljuge, pa sada jede pola suhe kifle što je nekome ostalo ispod klupe. Drugi i treći sat – blok hrvatskog Učimo romantizam. Svi romantično čekamo da Ines otvori te svoje slastice za rođendan i da krenemo u napad. Ona je prigodno svakome pripremila mali batkić umotan u aluminijsku foliju i tako ih sve podijelila. Oduševljenje ne prestaje, dok profesor bruji svoje mi mastimo brkove. Sretan ročkas Ines, dobru te majka rodila! Veliki odmor Svi trče u doner kebab da uhvate akciju „10 najbržih – kebab u 50% cijene“ Naravno da je debeli Jožek izašao ranije jer je rekao da je bolestan i po tko zna koji put ugrabio sve kebabe. Mrzovoljni se vraćamo ostacima Inesinih bataka. Ostatak nastave svi smo deprimirani dok Jožek jede svoje kebabe, a kukuruz i blagi umak mu cure po majci i radnoj iz povijesti. Gledajući ga ni kebab nam više nije što je bio. Mrzovoljan vadiš ona osušena rebrica od jučerašnjeg ručka i glodaš ih do kraja dana misleći kako se gostiš sebičnim Jožekom, a ne suhim siromašnim rebarcima.
