Pretraga

Vraćam se u srednju – Žare (S.A.R.S.)

A- A+

www.mojportal.ba

Nakon koncerta glazbenog sastava S.A.R.S održanog 9. prosinca u Boogaluu u Zagrebu, pristupačni Žare – pjevač hitova Buđav lebac, Debeli lad, Ratujemo ti i ja i brojnih drugih, pristao nam je odgovoriti na par pitanja o svojoj srednjoj školi.

S: Koju si srednju školu pohađao?

Srednja ekonomska.

S: Jesi li što korisno naučio?

Pa naučio sam kao varati ljude na kreditima i tako to. To je veoma korisno znati! Kako manipulirati financijskim tržištem, kako kreirati valutu, kako praviti manipulacije s valutom i kako mazati ljudima oči s nečim u što se ne razumiju i tako to.

S: Kakav vam je bio razrednik/ca?

Bila je prijatna profesorica engleskog, Slobodanka Mololić. Inače, mene je posebno voljela zato jer sam bio glavni zabavljač u razredu.

S: Sjećate li se možda neke nepodopštine iz srednje škole?

A znaš šta je specifično za mene i za moju srednju školu – prilozi kao Jel se sjećaš  kad si uradio ovo ili ono ili ono Vau, koja si ti budala što si uradio ovo i ono… Ja, iskreno da ti kažem, nesjećam se apsolutno nikakvih događaja. Pravio sam gluposti i svašta sam radio, ali ne nešto da sam zapamtio da mi je to bilo teatralno. Meni je to bila svakodnevna aktivnost – da se zabavljam i da se zezam u školi, a ljudi to poslije prepričavaju i pričaju o tome godinama nakon toga.

S: Koji predmet vam je bio najbolji?

Znam koje sam predmete mrzio! E, a pazi, čak mi ni TZK  nije bila zanimljiva zato što smo imali profesora koji je bio kao onaj vojni driler. Onaj koji maltretira one početnike u fazonu VJEŽBAJ VJEŽBAJ VJEŽBAJ!. Zvao se KOLJA, ono, pamtit ću ga do kraja života.  Pa ajde recimo da mi je omiljeni predmet bio engleski  zato što je bio kod razrednice i bila je najopuštenija atmosfera.

S: Uglavnom, srednja škola vam je bilo neko od ljepših iskustava ili?

Mogu ti reći da sam u srednjoj školi učio manje nego u osnovnoj.  A u osnovnoj školi – nisam učio. Tako da, to mi je možda i donjelo zlo, možda mi je donjelo dobro.. ko zna. Eto, sad se nalazim gdje se nalazim, zahvaljujući mom putu kojeg sam izabrao u životu.

S: Znači srednja škola nema nikakve veze s vašim odabranim putem?

E pa, pazi,  u suštini, nije meni bila toliko strana cjela ta priča oko financija i ekonomije, zanimalo me to oduvijek.  Ali  baš zbog tog razloga što sam bio i u osnovnoj školi i u srednjoj zajebant i nisam učio, onda sam  došo na fakultet državni ekonomski u Beogradu, koji je jedan od NAJTEŽIH fakulteta u Beogradu i  prvu godinu sam se zezo i zajebavo, šalio se, sprdo se, bio zajebant glavni na predavanjima u anfiteatrima. Poslije godinu dana, okrenem se i – ti shvatiš da nisi ništa uradio za godinu dana dok su ostali učili i štrebali. Ti si se zajebavo, išao od kafića do kafića, radio muziku.. Dok se okreneš – prođe godina. Tako da, tu mi je veliki minus i naravno da sam imao želju da završim neki fakultet. Na kraju sam morao odustati zato što jednostavno… muzika je to što je prevagnulo da se posvetim totalno tome i da jednostavno nemam vremena da nekako završavam paralelno fakultet. Ko zna, ako se bude situacija uskoro smirila – a nadam se da neće – onda ću pokušati da završim barem nešto što volim, što je onako, u mojoj sferi interesa.

S: Bi li nešto možda htjeli poručiti današnjim srednjoškolcima?

Sad treba glumiti filozofa, pa kao Djeco, djeco, uučii škooluu, sigurnaa plaćaaa, državna fiiirma. A šta znam, otkud znam…? Da odrede prioritet u životu i da se posvete tome koliko mogu. Da dobro odluče o tome koji su njihovi ciljevi u životu. Teško je to znati u srednjoj školi, ali da budu uporni i iskreni u tome za što su se opredjelili koliko god mogu.