Ispovijesti brucošice: Norijada mi je bila najgori dan u srednjoj

A- A+

21. svibnja 2023.

Svaštara

Ana Šoda

A- A+

Jel fakat već prošlo godinu dana od moje norijade? Isse, čini mi se da je to bilo onak, jučer. Ali dobro, brijem da je to tak sa svim stvarima koje ti ostave traumu. Jer iskreno, meni norijada JE bila traumatično iskustvo. I to ono masu, trebalo mi je tri dana da isperem svo brašno iz kose. Užas!

Foto: Ramona Šćuric, Matej Markovinović, srednja.hr

Meni je u srednjoj fakat bilo super i onak, nisam imala neku pretjeranu želju da srednja završi. Mislim, išli su mi na živce profesori koji su gnjavili s time da moram znati rješavati kvadratne jednadžbe, iako mi to fakat nije zatrebalo nakon srednje i mature, ali sve u svemu, skroz okej iskustvo.

Znam da postoji masa ljudi koja baš ono pati na taj zadnji dan škole. Pa niti da je ne znam kaj – dan kao bilo koji drugi. I kod mene u razredu je bilo tih ‘nadobudnih’ koji su tjednima planirali di će i kaj će radit za zadnji dan škole. Ja se fakat nisam htjela pretjerano uključivati u to planiranje jer mi je bilo tak svejedno. Dala sam pare za ono kaj je trebalo, a ostalo me nije bilo briga. Ionak smo ja i moje frendice već bile uplatile za putovanje od par dana prije mature. E to nam je bilo bitno.

Loša odluka

Kod nas u školi su svi fakat uvijek bili normalni i mirni i zapravo nikad nisam doživjela norijadu kakva norijada jeste – sve do moje. Ja fakat ne znam kaj je meni bilo u glavi, ali ja sam pristala ići do Trga sa svima i kao ajde, jednom je pa kaj bude, bit će. Loša odluka.

Izdvojeni članak

Ispovijesti brucošice: Fakat ne kužim ove ‘studentske’ festivale, pa kakve su to brije?

Za početak, majice. Ja se doslovno ne mogu sjetiti kad se oko nečega vodila jača rasprava u razredu. Svaka druga osoba je imala svoju ideju i iz nekog razloga, svi su mislili da je njihova najbrutalnija. Iskreno, mislim da smo trebali ići s mojom idejom i samo ono dopustiti svakome da obuče kaj želi. Meni je fakat bitno kak izgledam i taj dan mi je bilo užasno hodati u nekoj širokoj majici s nekim generic natpisom. Doslovno horor.

Osim kaj sam morala nositi tu užasnu majicu, morali smo ići do Trga. Fakat mi nije jasno zakaj se uvijek ide na Trg – onak, kaj ne možemo to samo preskočit i odmah krenuti zajedno ‘slaviti’? Navodnici jer mi svakak nije jasno kaj točno slavimo, još nas je čekala ono matura. Ali okej.

Kad smo mi krenuli prema Trgu, i kad sam ja shvatila da nema teoretske šanse da me u najmanju ruku netko ne smoči vodom, a da su vrlo velike šanse da ću biti pogođena i brašnom ili nekim bojama – meni nije bilo dobro. Ali ono doslovno mi nije bilo dobro, onak skoro mi je pozlilo i ne, nisam bila pijana.

Samo traume

Došli smo do tog Trga i tamo ono… doslovno ništa? Samo hrpa pijanih srednjoškolaca koji vrište, skaču, pjevaju, zvižde i ne znam ni ja kaj sve ne. I naravno novinari. Upravo tad sam se upoznala s ekipom ovdje sa srednje i krenule su priče o tome da sam ja fakat posebna i da bih trebala imati neko mjesto za reći sve ono kaj imam za reći. Ali to je trajalo onak pet minuta, a ostalo su bile traume.

Dobar dio razreda je nakon toga krenuo prema Bundeku, ali ja i moja bestica smo samo odlučile presjeći i otić doma. Neću uopće lagat, dobar dio toga je bio jer smo doslovno imale onak kilu brašna u kosi i iskreno, jedva sam čekala doći doma i oprati se kao nikada u životu. I jesam.

Izdvojeni članak

lančić s privjeskom dva križića, jednim većim i drugim manjim na djevojci duge smeđe kose i prugaste bijelo-plave majice

Ispovijesti brucošice: Prvi put sam kuma na krizmi i u drami sam, kaj da obučem?

Navečer smo otišle van – imale smo neki dobar separe i došlo je još par ljudi iz razreda i to je ono, bilo to. Tu mi je bilo fakat lijepo, a kak smo si bili dobri s DJom, pustio nam je Mr. Black – Noćas se rastajemo. Doslovno cringe pjesma, ali nas je takla. Jebiga, ipak je to zadnji dan s tim ljudima. Većinu ne voliš, ali neki ti ipak prirastu srcu.

*Svaka sličnost sa stvarnim osobama nije slučajna.