U ovotjednom nastavku Dnevnika brucoša, naš junak izlazi na svoj prvi pravi ispit. Kako je to završilo možete skužiti već po naslovu. Iskreno, s obzirom na sve što nam je kroz ovu akademsku godinu ispričao, drugo nismo ni očekivali.
Dan mu možete uljepšati tako da ga lajkate na Facebook stranici ‘Dnevnik brucoša’!
foto: YouTube/screenshot
– Daj ajmo pauzu napravit’, rekao sam Ćelavom.
Sjedio je kod mene na podu, nogu prekriženih kao indijanac i zibao se naprijed nazad. Pred njim su bili rašireni papiri. Ja sam ležao na kauču i pušio. I ja sam imao neki papir. Sutra smo imali usmeni ispit. I to kao predrok. Nismo morali ništa prijaviti. Navodno barem.
– Kaj? pitao je Ćelavi s delayom od 15 sekundi. Frajer je bio u zoni.
– Kažem, tvoja stara mi je neki svrab prenijela, rekao sam.
– A? pitao je ponovno nakon novih 15 sekundi.
– Velim… – krenuo sam opet smišljati neku glupu foru o staroj ali mi ništa nije palo na pamet – …ma ništa .
– Molim? rekao je.
– Pičkice.
-Kaj?
– Niš’.
– Kaj si rek’o?
– DAJ IDEMO NAPRAVIT’ PAUZU DEBILU, viknuo sam.
– A od čeg’ ćeš se ti odmarat’ molim te, rekao je nadrkano.
– Pa od učenja.
– Lik, tu smo dva sata. Ti si popušio pola kutije pljugi, otiš’o si u dućan po deterđent za suđe pa si iš’o opet dole jer ti je ispao upaljač. Nije te bilo pol’ sata. Opr’o si suđe valjda prvi put u životu. Onda si đukca izveo, pa si svojevoljno nazv’o starce. Dobro da nisi upalu mišića popušio, izdiktirao je.
– Pa pročit’o sam ovo, rekao sam i pokazao papir koji sam držao u rukama.
– Daj da vidim to? rekao je i istrgnuo mi papir iz ruke.
– To je moja zadaća iz geografije iz srednje, smijao se.
– Nepismen si, odgovorio sam.
Gužva
Na internetu je pisalo da je ispit u 9 ujutro. Bar mi je Ćelavi tako rekao. Ja sam izgubio šifru za studomat. Bio sam je zapisao na korice nekog fascikla al’ bogtepitaj di’ je to sad.
Oko sedam ujutro sam se probudio da pogledam na mobitel i ponovno zaspem. Otvorio sam oči i skužio da Ćelavi još uvijek sjedi na istom mjestu s istim papirima ispred sebe, samo bez majice. Zaspao sam očito na kauču.
– Šta ti nemaš dlake samo na glavi? pitao sam.
– Daj si pokrij tu sramotu, odgovorio je.
Pogledao sam dolje u skužio da sam mi se digao noćni šator u gaćama.
– Stara ti se nije žalila, rekao sam i okrenuo se na drugi bok.
Ponovno sam se probudio u osam. Ćelavi je ovaj put bio skroz obučen. Imao je bijelu košulju kratkih rukava i khaki hlače. Izgledao je pristojno.
– Daj mi kavu skuhaj, rekao sam.
– Kaj ti ja ličim na staru? pitao je.
– U toj košulji malo, odgovorio sam.
Bus do grada je bio pun. Ja i Ćelavi smo stajali kod gume. On je bez obzira na gužvu gledao u te svoje papire. Ja sam uspavano gledao u vrhove tenisica. Kod Avenue Malla je ušla neka znojna baba. Nije bila baš skroz nemoćna baba, onako, 60 godina, ali ne Susan Sarandon 60 godina. Više ‘radim na Tisku i imam šećer’ 60 godina. Došla je uspuhano do sjedala na kojem je sjedila neka klinka od 16 godina i drkala po mobitelu.
– Mogu sjesti? pitala je. Vidjelo se da joj to nije prvi put da to pita.
Mala se ustala bez da je podigla pogled. Do toga je došlo, pomislio sam.
Ispit je trebao biti u kabinetu od tog profesora na trećem katu. Lik je bio pun kurac star. Toliko star da ga valjda zbunjuju touchscreenovi. Toliko star da je samo asistentici rekao da javi studentima da je danas predrok, a da nije napravio raspored ispitivanja. U tom malom hodniku na trećem katu bila je cijela godina. Neki su se gurali pred vrata, neki su sjedili po podovima uz zid sa skriptama u rukama. Neki su sjedili po stepenicama, a neki su pušili u dvorištu. Bilo nas je pun kurac.
– Šta ćemo sad, pitao sam.
– A ništa, rekao je Ćelavi.
Našao je malo mjesta na podu, sjeo i opet otvorio skriptu.
– E ja idem nešto jesti, rekao sam i otišao dolje.
Bit će sve ok
Kad sam se vraćao, zatekao sam Ćelavog kako sjedi na ogradi onog instituta ispred faksa.
– Kak’ to da si vani? pitao sam.
– Nemrem tam bit’, gužva je, nemre se disat’, rekao je.
Uvažio sam taj odgovor. Jeo sam nekakvu buhtlu, a sunce mi je išlo u oči. Buhtla je bila ok. Sunce je bilo ok. Sve je nekako generalno bilo ok. Butrice su ulazile na faks. Neke su dolazile u kratkim hačicama, neke nisu. Neke su bile malo bucke, a neke su bile dugačke i mršave. Neke su furale razne spike, a neke su bile basic. Butrice su bile ok. Sve je bilo ok.
Valjda sam još spavao. Ujutro nisam imao vremena iskofeinizirati se do razine drhtave neuroze. Bio sam miran. Kao da bi mogao samo tako zaspati ako se naslonim na betonski stup. Informacije su mi do glave dolazile sporo. Nisam se se okretao na zvukove. Razmišljao sam o buhtli koju sam jeo. Bila je ok. Sve je bilo ok. Valjda na to budisti misle kad prodaju one spike o tome kako postoji samo sadašnji trenutak bla bla. Budizam mi nije ok.
Pogledao sam Ćelavog. Ni on nije bio ok. Glavu je spustio na skoro do koljena.
– Šta ti je? pitao sam.
– Niš’, rekao je.
– No, reci, rekao sam mirno.
– Želudac me boli.
– To ti je od stresa, rekao sam.
– Hvala doktor Oz, rekao je.
– Nema na čemu.
– Kak’ si ti tak’ miran, pitao je desetak sekundi poslje.
– A zaš’ ne bi bio?
– Pa ono, ispit imaš, a ti si brijem u puno goroj situaciji od mene, rekao je.
– Ti misliš da je netko u toj košulji u dobroj situaciji?, rekao sam.
– Lik imaš sve ispite s godine, a za ovaj si se spremio tako da si pročitao moju zadaću o rudarstvu u Norveškoj.
– Ma bit će sve ok, rekao sam. Iz nekog sam razloga bio čvrsto uvjeren u to.
Sjedili smo još koju minutu, a onda smo krenuli gore. Na ulazu u faks bacio sam škarnicl od buhtle u koš s tri metra. Nisam gledao jesam li pogodio.
Bio sam siguran da jesam.
Ništa nije ok
Na trećem katu vladala je panika. Ovom starom profesoru je valjda pao šećer ili tako neki kurac. Navodno je srušio deset ljudi za redom. Unutra je ulazilo u paru. Svi su izlazili ljuti. Iako je bilo pun kurac studenata vani, nitko se više nije gurao da uđe. Kokoši i crvi nahrupili bi na ove koji su izašli i ispitivali ih što ih je pitao i kakve je volje.
– Jel’ se čeka ovdje red ili se može ući? pitao sam neku butru s ogromnim nosom koja je stajala kod stepenica.
– Ako hoćeš ući možeš odmah, rekla je i vratila svoju nosinu natrag u skriptu.
– ‘Oćemo odmah? pitao sam Ćelavog.
– Kaj si ti lud? Sve ruši navodno, rekao je.
– Šta onda ne idemo uopće?
– Možda poslje bude bolje, ne znam.
Sjeli smo na klupu malo dalje od gužve. Svima je ova situacija bila strašno uzbudljiva. Preko puta nas stajala ekipa koju su činili neki mali bucmasti lik, u starkama, kratkim hlačama i majici na neku igricu, i još neke tri butre koje su izgledale kao da su iz Koprivnice. Lik je imao sampdopadan podsmjeh, koji nikako nije pripadao njegovoj pojavnosti. Iako se trudio praviti kul, vidjelo se da ga puca adrenalin. Išao mi je na kurac.
– Daj idemo sljedeći unutra, rekao sam Ćelavom
– Kaj si tak’ navr’o da padneš?
– Ma bit će sve ok, vjeruj mi, rekao sam.
Vrata su se otvorila i iz kroz njih su izašle neke dvije cure. I one su pale. Jednoj su se na rubovima očiju skupljale suzice. Jako se borila da ih ne pusti.
– Ajmo, rekao sam i krenuo prema vratima. Ćelavi je klipsao za mnom jer nije imao izbora. Svi su nam se micali s puta.
Profesor je sjedio za katedrom i buljio u neke papire. Nije nas ni pogledao kad smo ušli. Samo je rekao ‘sjedite’.
– Ajmo jastrebovi – rekao je kada je nakon minutu neugodne šutnje podigao pogled – Recite mi nešto o tri područja proučavanja semiotike?
Ćelavi je počeo nešto pričati. Nisam razumio ni 10% onoga što je govorio. Skužio sam da mi plan ima dosta rupa. Zapravo, skužio sam da uopće nisam imao plan. Ćelavom je išlo dosta dobro koliko sam mogao skužiti. Verglao je brzo i znao o čemu priča.
– Loše je to kolega, loše. Pa vi kao da uopće ne znate o čemu pričate, rekao je profesor. Ćelavi se znojio.
– A vi? Možete li mi vi reći nešto više od kolege? pitao je profa.
– Pa…počeo sam muljati. Prepričao sam manje više ovo što je Ćelavi rekao samo sa puno više riječi ‘ovaj’. Zapravo, činilo mi se kao da sam bio dosta dobar. Profesor me prvo samo gledao pa rekao:
– Kolega, ovo je bilo, kako bi ono Njemci rekli, kurz und dumb.
– Molim?
-Kratko i glupo kolega, rekao je razočarano.
Minutu poslije, Ćelavi i ja izlazili smo kroz predvorje faksa. Škarnicl od buhtle ležao je pola metra od koša.
Prethodni nastavci
Dnevnik brucoša :Prvi tjedan faksa
Dnevnik brucoša: Jel dobro on?
Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni
Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja
Dnevnik brucoša: Mama u Zagrebu
Dnevnik brucoša : Kako sam izgubio mliječne zube
Dnevnik brucoša: 3 nove godine i umalo sprovod
Dnevnik brucoša: Danas nam je divan dan
Dnevnik brucoša: Estrada i znoj
Dnevnik brucoša: Knjižnica na filozofskom
Dnevnik brucoša: Možda bi si trebo nać curu
Dnevnik brucoša: Nikad više legalna vutra
Dnevnik brucoša: Kako sam dobio psa
Dnevnik brucoša: Novi semestar
Dnevnik brucoša: Zbario sam neku butru na rođendanu od nekog lika
Dnevnik brucoša: Napaljene stare butre i generalno papčenje
Dnevnik brucoša: Sramota u Konzumu na Glavnom
Dnevnik brucoša: Napad panike u HŽ-u
Dnevnik brucoša: Cure, osipi i kompleksi
Dnevnik brucoša: Zašto sam malo smeće
Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt1.
Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt2.
Dnevnik brucoša: Žene su neprijatelji
Dnevnik brucoša: Ja ne postojim
Dnevnik brucoša: Borba za godinu
