Novi, dvadeset deveti nastavak dnevnika je drugi dio o probijanju studentskog junfa našeg bezimenog ‘junaka’. To možete zaključiti po tome što u naslovu stoji pt.2, ali vjerojatno već i sami znate jer je dosta ljudi pročitalo pt.1. Bezimeni se malo i ljuti što navalite samo kad su prostote u pitanju, a za njegove osjećaje ne hajete toliko.
U svakom slučaju, od novaca nema, pa dajte barem slavu, u formi lajka na Facebook stranici Dnevnik Brucoša, naravno.
Flickr; Ben Seidelman
Stajao sam na kiosku i trudio se da mi kurac ostane zataknut iza kaiša. Stajanje mi je bilo bolno.
– Kondome, rekao sam.
– Molim? rekla je žena iza stakla.
– KONDOME, ponovio sam glasnije.
– Koje?
– Ne znam, zbunio sam se. Drhtao sam od hladnoće jer sam izašao samo u kratkoj majici.
– Imaš ove žute, ove crvene i ove neke tu, rekla je i pokazala mi neke kutije. Jedna je na sebi imala naslikan auto.
– Ma ne znam, svejedno, rekao sam.
– Evo ti, rekla je i dala mi tamno plavu kutiju na kojoj je pisalo Extra safe. Valjda je htjela bit sigurna da neću širiti svoj prljavi genetski materijal. Možda joj je bilo žao nesretnice koje me čeka.
– Jel’ može neke druge? pitao sam iz inata.
– A biraj onda, rekla je.
Uzeo sam ove s autom. K’o ga jebe.
Telka
Ušao sam u lift i pogledao sam se u ogledalo. Izgledao sam dosta bijedno. Bio sam raskupusan k’o kurac. Ispod pazuha sam imao kolutove znoja. Odlučio sam da je bolje da se ne gledam. U gaćama je još bilo dosta napeto. Izgledao sam kao da imam pelene il tako neki kurac.
Taman kad su se vrata krenula zatvarati, zaustavila ih je neka žena s kolicima i još jednim klincem od desetak godina. Povukao sam se u kut i stao u živi zid pozu. Mama mi je krenula pristojno kimnuti, al’ je brzo skrenula pogled. Okrenula mi je leđa privukla klinca čvrsto k sebi.
– Boli me mama, kmečao je mali, a mama mu je stavila ruku na usta i gurnula pred sebe, što dalje od mene. Izašao sam na prvom katu i nastavio stepenicama.
Vrata od stana bila su otključana. Sam sam se pustio unutra. Pogledao sam u kuhinju. Nije bilo nikoga pa sam ušao u sobu. Našao sam je kako sjedi na kauču i gleda neku emisiju o nekom slikaru na History Chanelu, sa smokijem u rukama. Sjeo sam do nje.
– Jesi uspio? pitala je.
– Normalno, odgovorio sam.
– Kul, rekla je i nastavila gledati u ekran. Imala je tanke i elegantne udove, primijetio sam. Buljio sam malo u njih. Nije baš obraćala pozornost na mene. Kao da sam se vratio u neku totalno drugu scenu od one koju sam ostavio, a ona nije davala nikakvih naznaka što se promijenilo.
– Šta gledaš to? pitao sam da joj privučem pažnju. To na telki je izgledalo k’o mrtva dosada.
– Ma niš’, zabuljila sam se nešto, rekla je.
– U šta to? pitao sam.
– Ma niš’ bitno. ‘Oš? rekla je gurnula mi vrećicu smokija u facu.
– Neću, odgovorio sam razočarano. Mislio sam da će mi nešto drugo gurnuti u facu. Samo je sjedila tamo i gledala pred sebe. Ja sam splašnjavao. Plavičasto svijetlo nam je blještalo po licima.
Slayer
– Kaj si se sad usro? pitala me.
– Šta sam se usro?
– Pa duriš se tu.
– Ma ne durim se…
– Nego?
– Ma niš’, šta gledamo telku. Jeben je ovaj Boč, rekao sam sarkastično.
– K’o? pitala je.
– Pa taj na telki.
– Misliš Bosch? pitala je i nasmijala se.
– Pa da no, taj.
– Je, je, jeben je Bosch, smijala se. Njoj je sve to bilo smiješno.
– Šta je smiješno onda? pitao sam blago nadrkano.
– Ti, rekla je. Poljubila me nježno u vrat. Zajebavala me očito cijelo vrijeme.
– Nisam znao da sam doš’o telku gledat.
– Ma sam sam htjela vidjet kak’ se znojiš, rekla je. Ugrizla me lagano za rame i pogurnula dolje. Legao sam, a ona me zajahala. Ljubili smo se tako neko vrijeme. Grizla me za usne i povlačila ih k sebi. Malo me to boljelo, al’ sam odlučio istrpiti. Povukao sam joj tajice prema dolje i bacio je sa sebe na leđa. Poljubio sam je u vrat, a ona mi je zarila nokte u leđa.
– Ajde odi pustit neku muziku…prošaptala je.
– Šta će ti sad muzika, pitao sam i nastavio je ljubiti.
– A tanki su zidovi. Neću da se čujemo.
– Ma bit ću tih obećajem, zajebavao sam ju.
– Joj daj sam odi i pusti nešto.
Nevoljko sam ustao. Traperice su mi se spustile do gležnjeva. Gegao sam se do stola k’o sjebana patka. Ona je skinula tajice.
– Šta da ti sad pustim, pitao sam lagano nadrkano.
– Kaj oćeš.
Pustio sam Slayer.
– Joj koji si ti konj, smijala mi se.
– Daj šuti, rekao sam. Nisam joj više dao da priča.
sve pravo/sve krivo
Nekih petnaest minuta poslije ležali smo ispruženi na krevetu. Na sebi sam imao samo čarape. Vjerojatno sam izgledao kao kreten, ali me nije bilo briga. Ništa nismo govorili. Usne su mi bile izgrižene. U ustima sam osjećao okus krvi.
– Jebote, prožvakala si me, rekao sam i trljao se po usnicama. Nije ništa odgovorila. Izgledala je kao da joj je malo i drago zbog toga. Bio sam gladan.
Razmišljao sam o tome kako po ormarima i frižiderima u ovom stanu sigurno ima hrane. Ima kruha koji nije tvrd i narezaka koji nisu zeleni. U tupperwareima ima gotovih maminih jela koja nisu stara tri mjeseca, a u ormarićima ima nuttele i keksa. Mlijeko u frižideru je kupljeno jutros, a majonezi nije istekao rok trajanja.
Ima i čistih šalica, i pribora za jelo na kojim nema gljivica. Tanjuri su suhi i na njima nema sloja ulja i napola rastopljene kajgane. U sudoperu nema čikova, a ručnici, složeni u ormaru, mirišu po lavandi i omekšivaču. WC nije zapišan, papira i sapuna ima dovoljno, vjerojatno i u rezervi. U kutovima sobe nema prljave robe i vreća smeća starih tjedan dana. Na balkonu nije bilo šest mjeseci limenki i bombica pelina. Parket nije bio ljepljiv i na prozorskim daskama nema ugašenih cigareta.
Sviđalo mi se tu. Ništa nije bilo krivo. Sviđala mi se i ona. Glavu mi je zarila pod rame. Koža joj je bila glatka i roza. Dah joj je bio topao.
To je trajalo nekih pet minuta. Strop mi je dosadio.
– Šta sad, pitao sam.
– Kak misliš?
– Pa ne znam. Ja sam malo gladan. ‘Oš da pituru složim?
– Kaj?
– Pa da smotam, zbunio sa se.
– A – rekla je neoduševljeno- ma ne pušim ja. Al’ ti slobodno. Ja ću se otuširat’, rekla je.
– Ma glupo mi je sam tu, rekao sam razočarano.
– Kako hoćeš, rekla je i otišla do kupatila.
Ostao sam sam.Gledao sam po uokvirene postere po zidovima. Malo toga sam prepoznao. Umeljao sam se još u krevet i vrtio kanale. Imala je B-net pa sam našao neku tekmu NBA playoffa. Bilo je već dosta kasno.
– Još se nisi obukao? pitala je kad se vratila. Ležao sam na krevetu polupokriven. Ona je iz kupaonice došla u tajicama, potkošulji i šlafroku.
– Nisam znao da moram, rekao sam, kao kroz šalu.
– Ok, sam ti kako ti je ugodnom rekla je razočarano i sjela za komp – Al’ znaš da ja moram još pisat’?
– Dragi dnevniče.. zajebavao sam ju.
– Ma ne, ovaj seminar, rekla je skroz ozbiljno, ne pogledavši me.
– Aha… Ovaj…Idem ja onda, mucao sam i ostavio zadnji glas otvoren, kao da postavljam pitanje.
– Ok, rekla je hladno, jedva me pogledavši.
Pet minuta kasnije sjedio sam na metalnoj klupi tramvajske stanice. Bilo je hladno, a tramvaj je dolazio za 23 minute.
Imao sam još dvije cigarete.
Prethodni nastavci
Dnevnik brucoša : Prvi tjedan faksa
Dnevnik brucoša: Jel dobro on?
Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni
Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja
Dnevnik brucoša: Mama u Zagrebu
Dnevnik brucoša : Kako sam izgubio mliječne zube
Dnevnik brucoša: 3 nove godine i umalo sprovod
Dnevnik brucoša: Danas nam je divan dan
Dnevnik brucoša: Estrada i znoj
Dnevnik brucoša: Knjižnica na filozofskom
Dnevnik brucoša: Možda bi si trebo nać curu
Dnevnik brucoša: Nikad više legalna vutra
Dnevnik brucoša: Kako sam dobio psa
Dnevnik brucoša: Novi semestar
Dnevnik brucoša: Zbario sam neku butru na rođendanu od nekog lika
Dnevnik brucoša: Napaljene stare butre i generalno papčenje
Dnevnik brucoša: Sramota u Konzumu na Glavnom
Dnevnik brucoša: Napad panike u HŽ-u
Dnevnik brucoša: Cure, osipi i kompleksi
