Novi nastavak najglupljeg serijala u domaćim medijima! Nazire li se konačno kraj? Vidi li se horizont na vidiku? Prestajemo se li se mučiti svi zajedno iz tjedna u tjedan? Bezimeni kaže da ne. Na našu veliku žalost.
Pratite Dnevnik na fejsu!
foto: YouTube; screenshot
Od kako smo se vratili s mora stvari su postale još gore. Mislim, ako je to ikako moguće. Starci su ljuti k’o kurac. Samo što sad imaju ostatak godišnjeg da me zajebavaju.
Ne znaju 100% da sam ja sjeb’o more, ali nekako pretpostavljaju. Mislim, znaju da sam morao imati nekakve veze s požarom, ali ne mogu dokazati. Bijesni su zbog toga.
Promijenili su taktiku od pasivno agresivnog ignoriranja do potpune ofenzive. Isključili su jebeni internet u kući. Njih to ne jebe jer ga ionako koriste samo da puštaju ABBU il tako neki kurac dok stara pegla ili Brucea Springsteena dok stari oštri noževe.
Bude me svako jutro u osam i tjeraju da radim neki kurac. Prije podne pizdarije oko kuće a poslijepodne moram sjediti za kuhinjskim stolom i kao učiti neki kurac. Uglavnom sjedim, buljim u papire i trudim se da ne zaspem. Svi znamo da nemam šanse da izvučem godinu, ali me tjeraju da izađem na ispite u devetom mjesecu tek toliko. Da me malo muče.
Umoran sam k’o kurac jer i dalje ne mogu zaspat prije 4.
Košnja
Dva dana je vrijeme bilo usrano, a onda je došlo sunce. Stari je sjedio na terasi u havajskim hlačicama i potkošulji. Pušio je jednu 100s cigaretu za drugom i pio rakijicu. Još nije bio ni ručak, ali je bio na godišnjem pa ga nije bilo briga.
Ja sam na travnjaku ispod njega čistio kosilicu. Bilo je vruće k’o kurac i cijeli sam se umastio. Znoj mi je kapao s lica a suhe vlati trave u kosilicu bole su mi kožu.
Stari nije ništa govorio. Samo je došao po mene u sobu i rekao da treba pokositi dvorište. Ja nisam imao pravo glasa.
Povukao sam ručicu a kosilica je zabrujla. Drška se tresla a ja sam vibrirao s njom.
Dvorište je bilo pun kurac veliko. Kad sam bio klinac činilo mi još veće, ali ni sada nije bilo malo. U sredini je bilo nekakvo trulo deblo jabuke koje je rađalo male i kisele plodove. Nikada ih nismo jeli. Kad sam bio klinac penjao bi se na to drvo, trgao jabuke i gađao žlijeb. Sviđala mi se zvonjava lima kada bih pogodio.
Dvorište je samo s jedne strane gledalo na cestu. S jedne strane je bio potok, a s druge dvije dvorišta kuća u kojima su živjeli samci.
Desno je živio neki Boro od skoro sedamdeset godina kojem je žena umrla prije nego što sam se ja rodio. Boro se nije baš nosio s tim. Imao je nekog malog duguljastog kera koji je isto bio na samrti. Od kad znam za sebe svaki je dan kopao neki kurac u bašći bez majice. Toliko bi bio pocrnio da mu koža više ne bi bila smeđa nego ljubičasta. Što je bio stariji to mu se tijelo više izvijalo i kvgavilo, ali je svaki dan svejedno radio u toj šugavoj bašči. Jedino što je imao u životu bile su te usrane tikvice, koje bi mu se na kraju pokvarile jer ih ne bi stigao pojesti.
Lijevo je bila Kelica. Ona je bila nekakva povratnica iz Australije ili tako nekog mjesta. Imala je ogromnu kuću i nikog živog. Bila je predebela i preboležljiva da uopće izlazi iz kuće. Tu i tamo bi joj netko došao pokositi, a nju bi viđali možda dva puta godišnje kad bi išla kod doktora. Bila je toliko debela da joj se salo previjalo preko koljena.
Gurao sam kosilicu i trudio da ne padnem u nesvijest od vrućine.
– Pazi! Zaderao se stari.
Dok sam digao pogled, već je bilo kasno. Kosilica je samo bolesno zaškripala i bijesno trgnula. Istrgnula mi se iz ruku i poletjela prema vrtu. Prvo je pokosila tulipane kojima je stara obrubila vrt, pa papriku i na kolce za paradajz prije nego se zabila u ogradu i ugasila.
Stari je u tri skoka preskočio dvorište i okrenuo kosilicu. Naletio sam valjda na neki kamen il’ neki kurac. Sve su se oštice izvile. Kosilica više nije mogla ni stajati uspravno.
– U pičku materinu, rekao je stari.
– Sori, promrljao sam.
– Aj sam idi unutra, rekao je stari rezignirano.
Ručak
Za ručkom mi se nitko nije ni obratio. Kad bi htjeli da im dodam salatu il’ neki kurac, samo bi mi prstom pokazali na salatu il’ neki kurac pa bi im dodao.
Stari je bio ljut jer sam napravio štetu od par tisuća kuna s tom kosilicom, a stara jer sam joj sjebao vrt na kojem je pun kurac radila. Ja sam bio ljut što sam živ i što se sve ovo događa. U tih mizernih pola sata čulo se samo struganje tupih noževa po keramici.
Kad smo završili, starci su se samo ustali od stola bez riječi. Znao sam da sad ja trebam počistiti stol i poslagati suđe u perilicu. Ocijedio sam masne tanjure i složio ih na brzinu, pristisnuo dva tri dugmeta koja sam trebao napamet i otišao gore u sobu.
Poslije ručka bi me pustili možda sat vremena.
Tad bi oni zalegli po kaučima i malo zaspali a ja bi u svojoj sobi gledao u zid. Bio sam malo zahvalan na tome. Bar je bio mir, a i pogled je bio bolji nego kroz prozor. Posljie bio morao prošetati Mišku pa sjediti kuhinji do mraka.
Buljio sam hipnotizirano u zid. Ne znam koliko je vremena prošlo. Možda sat vremena, možda deset minuta. Meni je bilo svejedno. Iz hipnoze me prenuo tupi udarac. Dolazilo je od dolje. Nije bila eksplozija, ali je bilo dosta jako. Dovoljno jako da se čulo iz moje sobe.
Potrčao sam niz stepenice. Psovke su dolazile iz kuhinje. Perilica nije bila na svom mjestu. Ležala je na boku na sred kuhinje. Vrata su joj bila otvorena i iz unutrašnjosti je po zidovima šikljala pjenušava voda. Po cijelom podu bile su krhotine tanjura i čaša.
Starci su stajali na sred kuhinje i pokušavali zaustaviti šikljanje. Nikako nisu uspijevali. Kao da je perilicu zaposjeo demon il’ neki kurac.
– Šta si napravio u pičku materinu, derala se stara bijesno.
Nisam imao odgovor.
Stari je pokušavao uspraviti perilicu. Krenuo sam da mu pomogem, ali se okrenuo prema meni i viknuo da se gubim.
Pokupio sam se gore bez riječi.
Jutro
– Ustaj, čuo sam prijeteći glas.
Nasilno sam otvorio oči. Bilo je nešto poslije pet ujutro. Stari je stajao nadamnom potpuno obučen.
– Tu ti je odjeća. Obuci se i dođi dolje, rekao je.
Kad sam se spustio, pred vratima su bili Miška i veliki crni kofer. Stari je valjda vidio kad sam upalio svijetlo pa je upalio auto. Čuo sam kako prijeteće bruji u dvorištu.
Izašao sam i utrpao torbu u gepek a Mišku na stražnje sjedalo. Sjeo sam naprijed. Starom je sa usana visila cigareta.
Odvezao me na željeznički kolodvor.
– Izlazi, rekao je.
Izašao sam bez riječi i izvadio kofer iz gepeka. Čim sam spustio poklopac, auto se upalio i odvezao uz škripu guma po šljunku.
Jutarnji vlak za Zagreb dolazio je za deset minuta.
Prethodni nastavci
Dnevnik brucoša :Prvi tjedan faksa
Dnevnik brucoša: Jel dobro on?
Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni
Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja
Dnevnik brucoša: Mama u Zagrebu
Dnevnik brucoša : Kako sam izgubio mliječne zube
Dnevnik brucoša: 3 nove godine i umalo sprovod
Dnevnik brucoša: Danas nam je divan dan
Dnevnik brucoša: Estrada i znoj
Dnevnik brucoša: Knjižnica na filozofskom
Dnevnik brucoša: Možda bi si trebo nać curu
Dnevnik brucoša: Nikad više legalna vutra
Dnevnik brucoša: Kako sam dobio psa
Dnevnik brucoša: Novi semestar
Dnevnik brucoša: Zbario sam neku butru na rođendanu od nekog lika
Dnevnik brucoša: Napaljene stare butre i generalno papčenje
Dnevnik brucoša: Sramota u Konzumu na Glavnom
Dnevnik brucoša: Napad panike u HŽ-u
Dnevnik brucoša: Cure, osipi i kompleksi
Dnevnik brucoša: Zašto sam malo smeće
Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt1.
Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt2.
Dnevnik brucoša: Žene su neprijatelji
Dnevnik brucoša: Ja ne postojim
Dnevnik brucoša: Borba za godinu
Dnevnik brucoša: Krv u ustima, spas na kiosku
Dnevnik brucoša: Pokušaj učenja
Dnevnik brucoša: Afera Kaufland
Dnevnik brucoša: Spašavanje vojnika Ćelavog
Dnevnik brucoša: Morao sam reći starcima da sam pao godinu
Dnevnik brucoša: Prvi dan na poslu
