U novom nastavku Dnevnik, naš kolumnist postane nevidljiv. Ne doslovno naravno, ali dosta blizu toga. Tekst je ponovno pun psovki, gramatičkih pogrešaka i tipfelera. To mislimo doslovno.
Like na Dnevnik brucoša i u inbox ti pošaljemo njegovu sliku!
foto: YouTube/screenshot
– Pa koji je ovo mrtvi kurac u šupku, procijedio sam kroz zube.
Ćelavi uopće nije bio iznenađen. Još u predvorju fakulteta vidjelo se da će biti gužva, ali ovo nisam mogao ni zamisliti. Trebali smo se upisati u novu akademsku godinu, a red je bio od ulaza pa do vrata A dvorane.
– A kaj si ti mislio? pitao je Ćelavi. On je očito znao da će bit tako.
– Pa kol’ko će to trajat’ jebote, čudio sam se.
– Do pol jedan.
– Ma nema šanse da svi u budemo gotovi za dva sata.
– Pa ni nećemo.
– Kak’ to misliš?
–
Pa nećemo svi stići, rekao je.
– A šta onda?
– Niš’. Opet sutra.
– A u kurac.
– A jebiga sad.
– Odi stani u red. Ja idem po kavu u GP, rekao je i otišao.
Red
Nisam dugo bio zadnji u redu. Ljudi su dolazili brže nego što su ulazili u referadu. I što je najbolje, nitko nije stajao sam u redu. Svi su bili u parovima ili rastegnutim grupicama od par ljudi. Nisam nikako mogao procijeniti koliko je ljudi ispred mene.
Bio sam brutalno nervozan. Ne mogu ja toliko među ljudima i to. Bilo mi je vruće i sve me svrbjelo. Baterija na mobu mi je bila slaba pa sam se trudio da ju uštedim bar dok ne dođe Ćelavi.
Drugima čekanje nije bio neki problem. Barem nisu tako izgledali. Svi su poveli frendove i jeli hrenovke u lisnatom iz pekare. Bilo im je super.
Stajao sam iza nekog lika u smeđoj kožnoj jakni. Na ruksaku je imao prišivku od AC Milana i ispred su mu bili neki frendovi. Mrzio sam ga. Prvo, zato što je izgledao kao šupčina, a drugo jer je pričajući stalo koračao unazad i gazio mi vrhove tenisica.
Prva dva puta mu nisam ništa rekao. Samo sam se zabuljio u njegove pete i čekao kada će ponovno krenuti unazad. Trebalo mu je točno 17 sekundi. Netko od njegovih je valjda prdnuo ili rekao nešto smiješno. Lik se glasno nasmijao i ponovno krenuo unatrag prema meni, ali ovaj put sam bio spreman. I ja sam poskočio unazad.
Nabio sam se u neku želatinastu butru iza sebe. Točno sam mogao osjetiti kako se njene ogromne pudingaste sise lijepe po mojim leđima.
Brbela se odbila i zateturala unazad.
– Daj pazi malo, zaderala se.
Tri reda ispred i iza mene su se okrenuli da vide šta se događa.
Spustio sam glavu i pravio se da ne postojim.
Ćelavi nije došao ni narednih pola sata. Red se ipak nekako kretao brže nego što sam mislio. Baterija na mobitelu mi je skroz crkla. Morao sam čitati nekakav prospekt koji sam našao na klupi u hodniku. Bilo je ili to, ili birate najružnije tenisice od ljudi ispred mene.
Oko 12 i 27 bio sam kod kraja B dvorane. Ljudi su ulazili u referadu u grupama od četvero. Računao sam da ću biti na redu u sljedećoj grupi.
U 12 i 31 iz referade je izašla neka žena.
– Svi iza kvake, dođite sutra, rekla je.
Ja sam stajao taman u ravnini s kvakom. Odlučio sam ući unutra bez obzira. I neki iza mene su tako mislili. Nastao je mali stiskavac.
Oni koji su stajali pun kurac daleko su krenuli prema vratima od faksa, a ovi koji su još mogli ući su se gurali u referadu. Red se raspao. Bio je totalni kaos. I ja sam se gurao naprijed. Nos mi je praktički bio u repu od neke ženske ispred mene.
Taman kad sam došao do vrata, neki lik je na faks ugurao invalida u kolicima. I oni su htjeli u referadu. Odlučio sam gledati sa strane i praviti se da ih ne vidim. Gurao sam se ispred njih.
Vrata od referade su bila otvorena, a ja sam mogao osjetiti metalni rub kolica kako me bode u nogu.
– Pa dajte pustite kolegu, jeste normalni? Javila se neka baba iz referade.
Stao sam. Bilo me brutalno sram. Maknuo sam se da kolica uđu.
Vrata referade su se zatvorila.
Benzin
– Pa di si ti bio, srao sam Ćelavom.
Navečer smo otišli do grada. U Tvornci je kao bio neki tulum. Sjedili smo na stepenicama od Džamije i cugali.
– Na kavi. Reko sam ti, odgovorio je.
– Ma puši kurac, rekao sam.
Ja sam mislio da je otišao po kavu za van i da se vraća. On je očito mislio da je red predugačak i otišao popiti kavu u birc.
Bilo dosta hladno. Skupio sam se u kožnjaku i pio nekakav gemišt koji je Ćelavi složio u boci od mineralne. Uopće nije imao okus po vinu. Imao je okus po benzinu koji ima okus po vinu.
– Šta ti je ovo jebote? pitao sam s gađenjem.
– Domaće je, rekao je.
Popio sam još gutljaj. Nisam imao izbora.
Pili smo brzo jer je bilo hladno. Nismo puno pričali. Ja sam bio još malo ljut što me onako izdao. To, i sjena od jednog grma tamo u parku mi je izgledala k’o čovjek. Stalno sam gledao u tom smjeru da se uvjerim da nije ništa.
– ‘Oćemo ić’? Pitao je Ćelavi na kraju.
Ustao sam bez riječi. Dok sam sjedio, činilo mi se da sam potpuno trijezan. Sad sam znao da nisam. Čim sam ustao cijeli sadržaj želuca popeo mi se u grlo kao one mrlje na lava lampi. Zakoračio sam unaprijed i zateturao.
Okrenuo sam se i pogledao gdje je Ćelavi. Pišao je po jednom od stupova.
Dok smo došli do Tvornice bilo je jasno da ni ja ni Ćelavi nismo dobro. Oko zgrade je bilo pun kurac ljudi. Pred ulazom je bila gužva.
Zapalio sam cigaretu i gurao se prema ulazu. Cigaretu sam držao u ustima i palio jaknu nekom liku ispred sebe. Skužio sam da to radim al’ me nekako bolio kurac. Dosta sam danas propatio. Imam kozmičko pravo da radim sranja.
Zaštitari su na ulazu pretresali ekipu.
– Ti ne možeš, rekli su kad su vidjeli Ćelavog.
– Zašto? Bunio se Ćelavi šireći ruke.
– Zato što sam ja tako rekao, objasnio mu je zaštitar da je on tako rekao.
Ćelavi se htio svađati ali je valjda vidio da nema šanse. Samo je stajao tamo nakošen i gledao ga paćeničkim pogledom.
Ja sam za to vrijeme prošao unutra. Nitko me nije pogledao ni ništa pitao. Kao da sam nevidljiv.
Ćelavi mi je glavom pokazao da idemo od tamo. Nisam htio ići. K’o ga jebe sad. On je mene isto ostavio da vidim u hodniku.
Ušao sam unutra.
Nevidljivi sam čovjek
Unutra je bila brutalna gužva. Prostor je bio hermetički zatvoren i svi su se znojili. Samo se to osjetilo. Zrak je bio gumen. Odmah mi se smučilo.
Basevi su brutalno lupali. Ništa drugo se nije čulo. Vibracije su mi tresle crijeva. Tjeralo me na riganje.
Spustio sam se u podrumski WC. I tamo je bila gužva, ali niko nije kenjao ni jebao se u kabinama pa sam odmah ušao. Probao sam rigati, ali je izašla samo slinica. Trebao sam nešto jesti danas. Pokušavao sam još par minuta ali ništa više nije izlazilo. Nije mi bilo ništa lakše.
Izašao sam iz vecea odbijajući se od vrata i zidove.
Hodnik koji vodi za gore bio je pun cura koje su čekale pišanje i štopanje WC-a iskorištenim tamponima. Na kraju hodnika mi se učinilo da vidim stražnji dio Vještice kako odlazi uz stepenice.
– E, viknuo sam.
Okrenuli su se svi osim nje. Jebiga. Sad sam bar imao razloga ostati na ovom užasnom mjestu.
Popeo sam se kroz gužvu i pokušao progurati do šanka u malom pogonu. Ljudi su me prijekorno gledali, ali sam uspio izaći do ruba. Izvadio sam cenera i zvao konobara.
Lik me uopće nije doživljavao. Točio je cuge drugim ljudima. Neki koji su došli poslje mene su dobili piće, a ja sam još čekao. Derao sam se ali me nije čuo.
Kroz šank u malom se vidio šank u velikom pogonu. U kutu sam skužio Vješticu kako čeka cugu i priča s nekom frendicom.
– EJ!! Derao sam se. Njoj, ne konobaru.
Nije me čula. Ona i frendica su se nešto smijale. Dobile su cugu i otišle na podij.
Odustao sam. Na visokom stolu kraj ulaza su bile dvije polupopijene pive. U jednoj su plutali čikovi. Uzeo sam ovu drugu.
Otišao sam u veliki pogon. Piva je iz nekog razloga bila kisela. Gurao sam se kroz ljude i tražio Vješticu.
Uhvatio sam je krajičkom oka kako se gura kroz gužvu u desno od mene. Okrenuo sam se i krenuo prema njoj. Vidio bih je svakih par sekundi. Sitna je pa ju je bilo lako izgubiti.
U velikom pogonu se ne puši pa je zrak bio smrldjiviji nego u malom. Tijela su se više osjetila.
-EJ! EJ! Derarao sam se za Vješticom ali nije me čula.
Čak i kad bi se okrenula nije me primjećivala. Kao da sam nevidljiv ili nešto.
Bilo je vruće, užasno vruće. Pivo mi se dizalo natrag u usta. Gutao sam povraćku nazad.
Vještica se ponovno okrenula. Valjda da vidi što joj je s frendicom. Gledala je točno u mom pravcu. I dalje me nije vidjela.
Bilo mi je zlo. Sve je nezadrživo išlo gore.
Nisam više mogao izdržati.
Prethodni nastavci
Dnevnik brucoša :Prvi tjedan faksa
Dnevnik brucoša: Jel dobro on?
Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni
Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja
Dnevnik brucoša: Mama u Zagrebu
Dnevnik brucoša : Kako sam izgubio mliječne zube
Dnevnik brucoša: 3 nove godine i umalo sprovod
Dnevnik brucoša: Danas nam je divan dan
Dnevnik brucoša: Estrada i znoj
Dnevnik brucoša: Knjižnica na filozofskom
Dnevnik brucoša: Možda bi si trebo nać curu
Dnevnik brucoša: Nikad više legalna vutra
Dnevnik brucoša: Kako sam dobio psa
Dnevnik brucoša: Novi semestar
Dnevnik brucoša: Zbario sam neku butru na rođendanu od nekog lika
Dnevnik brucoša: Napaljene stare butre i generalno papčenje
Dnevnik brucoša: Sramota u Konzumu na Glavnom
Dnevnik brucoša: Napad panike u HŽ-u
Dnevnik brucoša: Cure, osipi i kompleksi
Dnevnik brucoša: Zašto sam malo smeće
Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt1.
Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt2.
Dnevnik brucoša: Žene su neprijatelji
Dnevnik brucoša: Ja ne postojim
Dnevnik brucoša: Borba za godinu
Dnevnik brucoša: Krv u ustima, spas na kiosku
Dnevnik brucoša: Pokušaj učenja
Dnevnik brucoša: Afera Kaufland
Dnevnik brucoša: Spašavanje vojnika Ćelavog
Dnevnik brucoša: Morao sam reći starcima da sam pao godinu
Dnevnik brucoša: Prvi dan na poslu
Dnevnik brucoša: Prvi dan na poslu pt2
Dnevnik brucoša: Morao sam sa starcima na more
Dnevnik brucoša: Starci su me vratili doma
Dnevnik brucoša 2: Pokušao sam se promijeniti
Dnevnik brucoša 2: Mrtve konzultacije
Dnevnik brucoša 2: Gazda dolazi pregledati stan
