[Dnevnik brucoša 2] Prvi dan faksa, drugi put

A- A+

6. listopada 2016.

Faks

Bezimeni

A- A+

U novom nastavku Dnevnika brucoša, naš kolumnist ponovno proživljava prvi dan faksa, po drugi put. Za sve vas koji živite na Marsu i niste pratili dnevnik do sada, njegov prvi prvi dan faksa opisan je ovdje.

Like na Facebook Dnevnik brucoša i poklonit ćemo ti mačku!

foto: srednja.hr

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Ja sam nevidljiv

– Kako to misliš ne mogu doć’? čudio se Ćelavi.

– Ne možeš jebiga, rekao sam.

Šutio je par sekundi. Zvao me dal’ može doć na PES i tuftu. Sutra sam trebao ići na prvo predavanje u novoj akademskoj godini. Čvrsto sam odlučio da ću od ove godine ići na sva predavanja. Dobro, u nekom razumnom smislu. Nemoguće je ići baš na sva sva predavanja.

Ćelavi je sad na drugoj godini i taj dan nije imao ništa u rasporedu. Nikako mu nije bilo jasno zašto neću da dođe pa da do četiri ujutro peglamo PES.

– Kaj si sad postao takav jazavac u pičku materinu, bunio se.

– Ne mogu stvarno. Imam to u 9 ujutro neću nikad otić’ ak’ se budem zajebav’o s tobom, rekao sam.

– Lik, to je uvodno predavanje. TI NISI BRUCOŠ!! Ne moraš ti na to ić’, rekao je.

– Nisam bio prošle godine pa gle me sad.

– Al’ neće ti tamo reć’ ništa šta već ne znaš.

– A šta ja to molim te znam.

Uzdahnuo je duboko u slušalicu i poklopio.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Di su pare?

Prvi dan faksa

Alarm me uspio probuditi iz prve. Ne zato što sam se htio probuditi nego zato što nisam naviknut na alarme. Samo je u jednom trenutku počelo pun kurac pištati, a ja sam skočio iz kreveta k’o da me koju. Mozak mi se zapravo nije ni stigao probuditi. Trebalo mi je dobrih 15 sekundi da se sjetim tko sam, zašto sam gol i zašto se nalazim u ovom prostoru koji smrdi po plijesni.

Ustao sam na vrijeme pa sam imao pun kurac vremena. Istuširao sam se i sve. Po putu do faksa sam kupio kavu za van u bircu u kartu. Nisu imali poklopce za papirnate čaše pa mi se kava tresla u busu i curila po prstima koji su postali ljepljivi. Prvo sam ih pokušavao lizati, ali onda se na njima nakupilo previše prljavštine iz busa pa sam ih pustio na miru.

Pred faksom nije bilo puno ljudi. Možda zato što sam došao pola sata prerano. Uzeo sam novu kavu u GP-u i napravio krug oko Tvornice.

Kad sam se vratio ljudi su se počeli skupljati. Bili su mali i usrani. Na licima im se vidjelo da se boje. Glumili su da su odrasli i da ih boli kurac. Teatralno su pušili cigarete. Kao da su u nekom filmu i da se jako trude glumiti sami sebe. Grupirali su se u grupice kao nervozni merkati koji pažljivo prate svaki šum u preriji.

Ostao sam pušiti kod ograde Instituta. Ja nisam bio merkat kao oni. Ja sam bio cinična i ofucana prerijska mačka. Moje bi ih prisustvo uznemirilo.

Ovaj put nisam čekao da netko uđe na faks pa da krenem i ja. Pušio sam do pet do devet, a onda otišao u A dvoranu. Ušao sam prvi sjeo u treći red od kraja, odmah iz stupa.

Merkati su ušli poslje mene. Velika većina se gurala u zadnja dva reda. Smrdili su po jeftinim dezićima i naivnosti. Njihovi su me razgovori iritirali. Trudio sam se da ih ne mrzim.

Profesor je kasnio 15 minuta. Čim je ušao zadnja dva reda zamolio je da dođu sjesti naprijed. Moj red je ostao zadnji. Merkati su se uplašeno prebacili i šutke sjeli. Malo sam im se smijao.

Napisao sam SRBIJA markerom na stup.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Hitna pomoć

Mali Merkat

Predavanje je bilo pun kurac dosadno. Možda desetak minuta držao me neki adrenalin pa sam se trudio kao slušati, ali jednostavno nije išlo. Profesor je bio pun kurac nabrijan. Prodavao je klincima neku optimističnu spiku. Kao svijet je lijep, svijet se mijenja, imate toliko mogućnosti, pogledajte samo što danas se možete sa svojim telefonom i tako to. Brutalno mi je išao na kurac. Mrzio sam i svijet i optimizam.

U dvorani je bilo dosta toplo. Valjda su rano počeli grijati i to. Skoro sam zaspao.

Dva reda ispod mene sjedio je neki lik. Imao je crnu i raščupanu kosu. Kao, vidjelo se kako bi ta kosa trebala izgledati u smislu frizure, ali ovaj lik je kasnio sa šišanjem dva mjeseca. To sam primijetio. Ostali Merkati su se spicali. Svako je obukao najbolju majicu koju ima. Dobro, majicu za koju misli da je najbolja. U dvorani je bio neprirodno velik broj novih i čistih tenisica. Ovaj lik je nosio neke izgažene addidaske. Sjedio je nisko u stolici, nogu ispruženih prema prolazu. Odudarao je.

Ne znam više koliko je vremena prošlo. Profa je samo u jednom trenutku rekao da je sad kao pauza i da imamo 30 minuta. Nisam baš kužio kako to da imamo pauzu na uvodnom predavanju. Valjda je prešao na neki predmet ili tako nešto. Uglavnom, nisam se baš bunio.

Merkati su se uglavnom zadržavali u predvorju. Bilo ih je strah previše se odvojiti od ulaza u faks. Još su glavama u srednjoj školi i boje se neopravdanih ili tako neki kurac.

Ja sam otišao u dvorište da zapalim iza kontenjera. Tamo nije bilo nikoga. Merkati nisu znali ni za dvorište ni za kontenjer.

Zapalio sam i izvadio mobitel da igram 2048.

– Jel’ imaš rizlu? pitao me neki glas.

Digao sam pogled. Onaj mali zgužvani Merkat je stajao isped mene.

– Ne, odgovorio sam i podigao ruku da vidi da pušim prave cigarete. Trudio sam se da to ‘Ne’ sadrži i rečenice ‘Ja sam stariji i mudriji od tebe’ i ‘Ti si mali Merkat i uopće mi nisi bitan’.

– Ma ne za cigaretu. Mislio sam jel’ imaš rolicu? pitao je.

To me malo zbunilo.

– Nemam , rekao sam i nasmijao se s odobravanjem.

– Niš’. Sori, rekao je Merkat i okrenuo se.

Mali je htio zapaliti. Ja sam si obećao da neću više to radit. Čak sam prije početka akademske godine napravio popis i sve. Neću duvat’ za do šest popodne ni piti prije vikenda. Posvetit ću se faksu i ići ću barem tri puta tjedno na basket. Sve ću davati u roku.

Al’ opet. Uopće mi ne bi bilo loše da zapalim sada. Šta, ionako je samo uvodno. Ne moram na tome biti. Ja više nisam brucoš. A i već sam napravio više nego prošle godine.

– E, stani, pozvao sam Merkata.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Gazda dolazi pregledati stan

Odustajanje

Pokupio sam Merkata u dvorištu i otišao s njim do kioska kupiti rizle. Ovako u grupi je izgledao jednako usran kao i ostali.

Sjeli smo se na klupicu u onaj parkić ispred MORH-a. Izvadio je kuglicu šita.

– Ovo sam od doma uzeo. Dao mi buraz, rekao je.

– Jebeno, odgovorio sam.

Rekao je to i šutio. Gvaljica šita je ostala u mojoj ruci.

– A šta, nećeš smotat’? pitao me. Imao je naglasak kao da je iz Vinkovaca ili tako negdje. Bilo mi ga je žao zbog toga.

– A ti nećeš? pitao sam.

– Pa ono. Mislim. Mogu ja. Al’ ne znam ti ja baš motat’ jebiga. Mislio sam da ćeš ti, rekao je.

Klinac jebiga. Uzdahnuo sam omaloaživački. Smotao sam ravnu i tanku pituricu. Onako baš gospodsku. Merkat je bio impresioniran.

Zapalili smo. Povukao sam par halapljivih dimova. Više nego što bi si dozvolio da sa mnom nije neki klinac. Popušili smo negdje pola tuftu kad ju je Merkat stao pažljivo gasiti o klupu, da mu ostane za poslje.

– Šta radiš to? pitao sam zbunjeno.

– Pa gotova je puza. Idemo? pitao je u čudu.

Uzeo sam mu tuftu iz ruke.

– Imaš ti još dosta za naučiti, rekao sam.