[Dnevnik brucoša 2] Teška izdaja

A- A+

27. listopada 2016.

Faks

Bezimeni

A- A+

U prošlom nastavku brucoš, naš kolumnist čekao je da postane sucidalan. U ovom je izgleda uspio.

Lajkaj Dnevnik brucoša, uopće se nije pokvario kao što se priča.

foto: Dominika Komender|Flickr

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Čekam da postanem suicidalan

Puna tri dana čekao sam da postanem suicidalan. Ništa se nije dogodilo. Zapravo, bilo je dosta dobro.

Kad si u depresiji, stvarno imaš vremena za sebe. Tri dana sam spavao obučen u trenerku i stari sivi duks s razderanim rukavima. Nisam mijenjao ni majicu ispod. Malo sam smrdio, ali sam bio sam pa je bilo ok. Zapravo, da sam to napravio kad nisam znao da sam u depresiji, vjerojatno bi zbog toga bio malo depresivan. Mislim, jer smrdim po sam po stanu. Ovako je bilo oslobađajuće.

Malo je reči da me bolio kurac. Cijelo sam vrijeme mijenjao ležajeve kao nekakva ofucana trudna mačka i otvarao i zatvrao frižider. Mislim, u frižideru nije bilo ničega, ali je radnja nekako bila umirujuća.

Iz stana sam izašao samo jednom da si na kiosku kupim par dvoguzi levića i deset paketa kesten pirea. Samo sam to jeo i pio. Kog boli kurac. Još je i NBA sezona trebala početi pa je na YouTubeu bilo pun kurac onih privju emisija pa sam imao šta za gledati da se uspavam kad ne igram LOL.

Bilo mi je toliko jebeno da sam malo posumnjao da uopće imam depresiju. Riješio sam neki test na netu i ispalo je da mi nije ništa. Tako mi i treba kad tražim simptome na Googleu.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Kako da živim bez para

Subota

Četvrti dan mi je malo dopizdilo. Ujutro sam se probudio, pojeo pola kesten pirea šta sam ga preko noći ostavio na radijatoru i malo povratio po trenerci. Bila je subota i ko za kurac je bilo sunce i sve jebeno. To je dosta kvarilo moje planove da sspuštenih roleta gledam porniće i samosažaljevam se. Mislim, probao sam, ali se nisam mogao samosažaljevati.

Na kraju sam ipak digao rolete. Vani je više igledalo k’o proljeće nego ko šugava jesen. Možda sam mislio da sam u depresiju samo zato što ide zima. Možda sam samo osjetljiv. Mislim, znam da sam osjetljiv, al’ to nije bitno sad. Nastavio sam gledati porniće s dignutim roletama.

Iz nekog sam razloga birao samo klipove s curama crne kose. Razmišljao sam šta sad i s kim radi Vještica. Ona sad sigurno ide na neki sajama potrošene odjeće ili starih knjiga. Sigurno u nekoj street style odjeći kupuje stvari na placu i onda ih fura u korpi na biciklu. Vjerojatno poslje ide na kavu s frendicom na neko mjesto gdje naručiš čaj od mente i onda ti u vruću vodu natruljaju pravu mentu i ta sranja.

Odlučio sam uzeti pauzu od depresije. Mogu bit depresivan kad budem morao nešto radit. Tu subotu fakat nije bilo smisla. Otišao sam u kupanicu i oprao se i sve. Obrijao sam te tužne gvalje šta mi rastu po licu i stavio dezić. Obukao sam svježu majicu i traperice i neku košulju preko i gledao se u ogledalo. Izgledao sam dosta jebeno. Bez zajebancije. Sve šta je na meni bilo krivo je imalo smisla. Kao u nekom spotu od nekih surf pankera iz Kalifornije. Ružni su i sve, ali ima smisla nekako.

Nazvao sam Ćelavog.

– Disi ljubavi? javio se.

– Tu sa ti kod stare na poslu. Veli ti da dofuraš kondome. U ladici kod njenih gaćica su. Rekla je da ćeš znat.

– Draži si mi bio kad si mislio da se oćeš ubit’.

– Ko kaže da neću?

– Odi u kurac. Kaj oćeš? pitao je.

– Ajmo van danas, rekao sam.

– TOOO DRAGANE MISLIO SAM DA NIKAD NEŠ PITAT!

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Prvi dan faksa, drugi put

Vani

Ja sam htio ići u Mediku, a Ćelavi na neku pičku materinu na koju se meni nije dalo ići. Išli smo u Mediku jer smo slavili moje ozdravljenje i zato što je Ćelavi dosta labilan lik i da ga se nagovorit na svašta.

U dvorištu je bilo pun kurac ljudi. Radio je i onaj klub i onaj mali klub i ono teće mjesto. Ja i Ćelavi smo uzeli karton onog Holsteina jer je bio na akciji. Valjda je bio pokvaren il tako neki kurac. Sjedili smo na onim vanjskim stepenicma za gore s tim kartonom između nas i cugali. Kad popili limenku bacali bi je na neki od krovova oko.

Bilo je dosta dobro biti vani. Godio mi je i zrak i miris rigotine koja nije bila moja. Ćelavi me pitao dal’ slučajno imam šta za zapalit a ja sam mu rekao da koji mu je kurac. Smotao sam tanku tuficu, povukao neki nemarni dim i odmah mu dodao. Polako, mislio sam si.

Ispod nas su sjedile neke tri butre. Jedna je bila brbela, a dvije su bile ok. Mislim, ok za Mediku. Nije bilo ništa vidljivo jako krivo na njima. Osim što su bile iz Međimurja. Valjda su namirisale tuftu pa su se popele koju stepenicu bliže nama.

– Imaš lijepe tenisice, rekla mi je jedna. Imao sam iste tenisice kao i svaki drugi lik tamo, samo su moje bile još usranije. Htjela me samo zbog tufte.

– Nemam, rekao sam.

Nije joj bilo neugodno.

– A odakle ste i dečki pitala je, a druge su samo gledale i hihotale.

– Ja sam od tu, a on je iz Slavonije, rekao je Ćelavi dosta pristojno.

– A je. Meni ta Slavonija tak grda sva ravna, rekla je sa smješkom. Kao zeza se. Kao malo provocira. To su te fore.

– To je zato što mi jedemo kulen, a vi zagorci krumpire pa ste ljubomorni, rekao sam.

Smijala se.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Ja sam nevidljiv

Izdaja

Zapalili smo s njima. I bilo je ok. Mi smo bacali neke fore, a one su se smijale i tak. Ponudile su se i Holsteinima bez pitanja. Ćelavi im nje ništa rekao zato što je pičkopaćenik, a ja zato što su ionako bili pokvareni. Sve u svemu, bilo je čak i zabavno. Osjećao sam se nekako normalno. Ne znam. Kao normalni klinci koji se normalno zabavljaju. Izašli su malo vani i našli neke butre i sve je normalno. To mi je bilo čudno, ali sam se trudio ne opirati.

Ćelavi je htio da idemo unutra po nešto kratko. Zapikirao si je brbelu, što je bilo dosta pametno. Ove su htjele ići unutra malo se ugrijati. Možda i plesati. Meni je isto bilo malo hladno.

Unutra je bilo pun kurac ljudi. Bilo je i malo vruće, ali su svi svejedno bili u jaknama. Pretpostaljao sam da dobar dio njih malo smrdi pa mi je bilo u drago zbog toga. Svirala je neka muzika koju niko ne voli a ekipa je svejedno đuskala na petama.

– E JA IDEM PO PIVU, rekao sam.

– ŠTA, rekao je Ćelavi.

– NIŠT, rekao sam.

– Idem ja s tobom, rekla je ova s tenisicama.

– Mislim da nemaju kiselog vina, rekao sam, ali nije čula.

Gurali smo se do šanka. Mislim da je ova nešto pokušavala reći ali nisam čuo. Bilo mi je malo neugodno i namjerno sam gledao sa strane da joj izbjegem pogled.

A onda sam je vidio. Vještica je bila na možda pet metara od mene. Nisam je isprva skužio jer joj je neki lik pokušavao progutati facu. Dopušala mu je. Ruke su mu slobodno išle po njenim leđima. Nju je bolio kurac. Dlanovima mu je pridržavala lice i gurala ga u zid.

Holstein mi je krenuo na nos. Jedva sam ga uspio zadržati.

– Ej, jesi dobro ti? pitala je ova mala.

Valjda se vidjelo na meni,

– Mislim da sam postao suicidalan, rekao sam.