Bezimenom su ostali gotovi svi ispiti još iz prvog semestra, a uskoro će krenuti mješoviti rokovi. Umjesto polaganja ispita, morao se posvetiti spašavanju vječnog suputnika po zagrebačkim klupicama i klošarskim birtijama.
Uživajte u novom nastavku Dnevnika brucoša (nepoznati broj) i umjesto hejta bacite lajk na Facebook page Dnevnik brucoša.
Saving private Ryan
Nisam se vidio s Ćelavim deset dana. Prvo sam mislio da ga nema jer su ispiti i da uči. Bilo mi je pun kurac dosadno. Prvih par dana sam se vukao po stanu kao izgubljeni pas. Bilo je vruće. Miški se uopće nije dalo van, ali sam ju slilio da idemo u šetnju tri puta dnevno jer mi je to bio jedini kontakt sa civilizacijom.
Iz dosade sam čak i učio neki kurac. Joinao sam grupu od faksa. Ljudi su tamo postali skripte i termine ispita i komentare. Osjećao sam se malo glupo što se nisam učlanio prije. Sve je izgledalo tako jednostavno, a ja sam pustio da sve ode u kurac.
Isprintao sam si skriptu iz neke glupe pizdarije i prošao je cijelu u dva dana. Nisam imao tufte ni ništa. Skuhao bi si kavu i otišao na balkon. Namjestio sam si na YouTubeu diskografiju od Kyussa da se tiho vrti, pio kavu, pušio i podcrtavao. Išlo je glatko i lagano. Pamtio sam sve. Kad ne bi razumio neki pojam, guglao bi ga iz iskrene znatiželje. Miška mi je ležala pod nogama i teško disala od vrućine.
Ukočenost
Dok sam izlazio s faksa osjećao sam se kao najgluplji čovjek u svemiru. Sve je bilo tako jebeno jednostavno. Došao sam na ispit bez imalo stresa, sjeo se u predzadnji rad i riješio to govno. Od 10 pitanja točno sam znao cijelih šest. Ostala tri sam svejedno riješio. Malo sam muljao, ali sam svejedno ispisao sve. Da mi skačeš po glavi, ne bi znao objasniti zašto to nisam do sada nikada napravio. Ni učenje nije bilo mučno ni ništa.
Znao sam da ni sada nije kasno, ali je bilo sjebano što je ovo bio zadnji ljetni rok. Za desetak dana trebali su početi mješoviti, a meni je ostalo skoro sve iz prvog semestra.
Sjedio sam na ogradi instituta preko puta faksa i pušio. Mogao sam otići doma i početi učiti za sljedeći krug ispita, ali iako sam bio posran, u isto sam vrijeme bio i malo ponosan na sebe jer je ovo dobro prošlo. Mogao sam malo proslaviti, mislio sam si. Nazvao sam Ćelavog.
Javio se nakon osam zvučnih signala.
– Oooo pa vidi k’o to zove, rekao je bez pozdrava.
– Ma idi u kurac, odgovorio sam.
– Bez negativne energije brate, rekao je.
– Pa di si ti jebote život, kakve su ti to pederske spike?
– Ma samo mirno prijatelju. Vidjet ćeš.
– No, di si ti? Pitao sam.
– Kod Kristine na kvartu, dođi pa ćeš vidjet, rekao je.
Ispostavilo se da se Ćelavi prije desetak dana probudio s ukočenim vratom. Navodno je mogao samo uspravno sjediti. Svaki korak ga je brutalno bolio. Stara ga je odvezla kod doktora koji je rekao da je uzrok svemu stres oko ispita i da mu ne može pomoći osim mu da anksiolitike na povremenu upotrebu. Veli da mu je od anksiolitika bilo jebeno, ali da mu nije pomoglo s vratom.
U oglasniku je potražio masera i tako naletio na Kristinu. Kaže da je jebena i da sad svaki dan visi kod nje i da će mi biti jasno kad dođem.
Kristina
Nisam imao pametnije posla pa sam otišao. Adresa koju mi je dao bila je neka kućica na onom dijelu Dugava di su kućice. Izgledala je dosta šugavo. Kao da je izgrađena od blatne opeke. Krov je bio od starog, ornonulog crijepa i izgledao je kao da bi se mogao srušti svake sekunde.
Dvorište je bilo zaraslo i nepokošeno. Sve je vrvjelo od pčela i leptira. Na prozorima su bili dream catcheri. Sve u svemu, izgledalo je pristojno šugavo.
Pokucao sam na vrata a otvorila mi je ta neka butra. Ćelavi je rekao da ima preko tri banke, ali da sam ja morao pogađati koliko je stara rekao bi da ima max 14. Bila je strašno sitna izgledala je ful mlado. Bila je ful mršava. Na rukama koje su se crnile od prljavštine imala je tanke ali fino definirane mišiće. Nosila je neke krpe koje je po svemu sudeći kupila prije deset godina u nekom od onih indija šopova koji su prodavali dimije, duge suknje, šalove i bisage. Nije bilo isključeno ni da ih je sama šila. Imala je neke takve široke hlače i znojnu pahretnu potkošulju. Crnu dugu kosu povezala je u visoki rep, a oči su joj bile ogromne i plave.
Po svemu je trebala biti neugledna, ali je imala je neku karizmu. Ne znam to objasniti.
– Ooo, bok, ti si znači taj, rekla je piskutavim dječjim glasom. Kimnuo sam i ona me pustila unutra.
Sve mi je bilo jasno na prvi udisaj. Cijela kuća je bazdila po tufti. Nije to bio miris tufte kao da se sad pušilo. Bile su to godine neprestanog dimljenja koje su se uvukle u svaku poru zida i namještaja.
Ćelavi je sjedio na prašnjavom tepihu bez majice. Jeo je Čokolino iz velike zdjele i gledao crtiće na malo prijenosnom televizoru. Izgledao je hipnotizirano, ali me svejedno veselo pozdravio.
Sjeo sam na pod do njega, a on mi je bez riječi dodao ogroman joint.
– ‘Oćeš da ti čaj skuham, piskutala je Kristina negdje u pozadini.
MRMA
Nakon što sam pola sata proveo u tom ćumezu, bio sam oduzet tako da sam mislio da je ustajanje skoro nemoguće. Bilo mi je kristalno jasno zašto se Ćelavog nije moglo vidjeti već tjedan dana. Kristina je izgledala kao da je četiri tufte u tih pola sata uopće nisu takle. Skakutala je po kućici kao hrčak sa ADHD-om.
Malo se rastezala u nekim joga položajima, pa otišla u vrt ubrati neke kurce, pa se vratila i svirala ukelele u turskom sjedu. Kunem se da je bilo tako bizarno. U pauzama je baljezgala nepovezane pizdarije sto na sat.
– Jesi karo ti to? Pitao sam Ćelavog dok je lupala po nekim loncima u kuhunji.
– Aha, rekao je kroz smješak. Bio je iskreno ponosan što je pojebo ovu prljavicu.
– Fuj jebote, rekao sam.
– Ma jebi se. Jebena je, rekao je. Nije se ni malo durio. Nije bio u stanju.
Nemam pojma kad se spustio mrak. Samo je u jednom trenutku kućica postala mračna. Samo smo sjedili kao hipnotizirani. Kristina je ušetala u dnevnu, prekoračila nas i upalila neke svijeće.
– Dečki pa vi ste kak mrtvi pesi – rekla je piskutavo – Moramo vas malo razbuditi.
Otišla je do neke škrabice na polici i izvadila tri tabletice.
– Ajmo malo za buđenje, rekla i progutala jednu. Drugu je dodala Ćelavom koji ju je bez riječi stavio u usta.
– Ja ne bih hvala, rekao sam.
– Pa zašto? Gdje ti je mladost? Pitala je razočarano.
– Ma moram učiti, lagao sam.
– Kako hoćeš, rekla je i progutala drugu.
Sjedili smo tamo još nekih pola sata, a onda su im se face počele topiti. Oči su im postale crne točke, a mišići na licu skroz su se opustili. Znojili su se kao hladne boce mineralne na suncu. Kristina je žmirila i njihala se naprijed nazad. Ćelavi se samo cerio kao nadrogirana životinjica, što je imalo smisla jer je očito bio nadrgoirana životinjica.
Kristana mu je prišla na sve četiri i pomazila ga nježno po faci. On je samo ispružio vrat kao poslušni pesek. Počeli su se žvaliti. Pro polako i nježno, a onda sve agresivnije. Prešli su u full on drp fest. Ćelavi joj je gurnuo ruku ispod gaćica, a ja sam ustao kao na federu.
– Ok, idem ja, rekao sam glasno da ih prekinem. Nisu se obazirali, samo su se nastavili grindati.
Ustao sam i krenuo prema vratima.
– Pa kud ćeš ti, čuo sam Kristinim mazni glas.
– Ovaj, doma, mucao sam.
– Pa ostani. Pridruži nam se rekla je sjedeći u krilu od Ćelavog. Ćelavi je bio skroz oduzet.
Izgledao je kao da nema svoj mozak sposoban da uloži prigivor.
– Ma neka hvala, samo vi dajte, rekao sam i izašao na svjež zrak.
Ostao sam sekundu stajati na zraku i tražio cigarete po džepovima Tufta koju smo pušili bila masna i dlakava. Bio sam razbijen. To je možda trajalo koju sekundu, a možda i pet minuta.
Iz ničega, iznutra se čuo demonski vrisak. Zvučao je neprirodno. Nisam mogao biti 100% siguran da ga ne haluciniram. Onda se čuo opet uz zvuk razbijanja stakla. Sad sam bio siguran da čujem.
Ušao sam pnovno u kuću i vidio Ćelavog kako samo u gaćama čuči u kutu prostorije. Kristina je stajala na kauču s nekakvom vazom u rukama. Izgledala je bijesno.
– On vas je poslao jelda, priznajte, derala se.
Ćelavi izgledao malo prestrašeno, ali ne i iznenađeno.
– ‘Ko? Pitao sam jer sam glup. Nisam valda mislio da ću dobiti neki odgovor.
Umjesto odgovora prema meni je poletjela vaza.
– Mrtvi štakori, to ste vi, derala se Kristina i pogledom tražila još nešto da baci na nas.
Otrijeznio sam se u sekundi.
– Lik, idemo odavde u pičku materinu, rekao sam Ćelavom.
– Ma pusti, prođe ju to za pet minuta, rekao je polumirno.
Kristina se zaderala i otišla prema kuhinjici. Pretpostavljam po nož.
– Jebo te otac ludi, promrmljao sam i preskočio sobu. Uhvatio sam Ćelavog za ruku i vukao ga van prema vratima.
– Ne, čekaj, malo se opirao.
Svejedno sam ga izvukao. Bio je slab.
– Daj, nije tak kako izgleda, govorio je dok sam ga vukao kroz dvorište.
Kristina je unutra vrištala i razbijala.
– Mogo si me bar pustit da obučem hlače, rekao je Ćelavi dok se moće dobro zagazili kroz dugavske uličice.
Prethodni nastavci
Dnevnik brucoša :Prvi tjedan faksa
Dnevnik brucoša: Jel dobro on?
Dnevnik brucoša: Prvi dejt u Zagrebu
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi kolokvij
Dnevnik brucoša: Kakav mrtvi tjelesni
Dnevnik brucoša: Pokušaj predavanja
Dnevnik brucoša: Mama u Zagrebu
Dnevnik brucoša : Kako sam izgubio mliječne zube
Dnevnik brucoša: 3 nove godine i umalo sprovod
Dnevnik brucoša: Danas nam je divan dan
Dnevnik brucoša: Estrada i znoj
Dnevnik brucoša: Knjižnica na filozofskom
Dnevnik brucoša: Možda bi si trebo nać curu
Dnevnik brucoša: Nikad više legalna vutra
Dnevnik brucoša: Kako sam dobio psa
Dnevnik brucoša: Novi semestar
Dnevnik brucoša: Zbario sam neku butru na rođendanu od nekog lika
Dnevnik brucoša: Napaljene stare butre i generalno papčenje
Dnevnik brucoša: Sramota u Konzumu na Glavnom
Dnevnik brucoša: Napad panike u HŽ-u
Dnevnik brucoša: Cure, osipi i kompleksi
Dnevnik brucoša: Zašto sam malo smeće
Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt1.
Dnevnik brucoša: Prvi studentski seks pt2.
Dnevnik brucoša: Žene su neprijatelji
Dnevnik brucoša: Ja ne postojim
Dnevnik brucoša: Borba za godinu
Dnevnik brucoša: Krv u ustima, spas na kiosku
