[Dnevnik brucoša 2] Imam salmonelu

A- A+

2. prosinca 2016.

Faks

Bezimeni

A- A+

Svi pričaju o njoj, ali teže ju je dobiti nego peticu na lutriji. Zato ni ne čudi da je salmonelu dobio najveći nesretnik među svim studentima. Njegov put do saznanja i priznanja dio je samo još jednog u nizu nesretnih dana u društvu s najboljim prijateljem Ćelavim.

Baci lajk na Facebook Dnevnik brucoša, ako želiš saznati koji je lijek protiv salmonele.

Salmonela | foto: wales.nhs.uk

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Topla čokolada

Bilo je osam sati i sedam minuta. Ujutro. Znao sam to jer sam kasnio točno sedam minut na kolokvij. Bio sam u redu u onom tobacco kurcu kod GP-a koji prodaje fornete i kavu za van.

Kad sam ušao unutra kasnio sam samo dvije minute. I znao sam da kasnim samo dvije minute i mislio sam da je sve ok. Da ću stići taman dok će profesor dijeliti papire. Ili se još neće pojaviti, a ljudi će se kao papkari šta i jesu gurati pred vratima sa skriptama da sjednu šta što bolje mjesto. Kao da će im to nešto pomoći. Papkar je papkar bez obzira na to gdje sjedi. I da uspije varat na nekom kolokviju na novinarstvu isto. Bog ne voli papkare.

Uglavnom, znao sam da malo kasnim, ali sam svejedno odlučio stati i uzeti kavu. Mislio sam da će mi trebati 45 sekundi. Taman da budem siguran da ću kasniti dovoljno. Ne previše.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Mama volim te

Regenerator od kokosa

U tobaccu je troje ljudi bilo ispred mene. Neki lik koji je kupovao neko pecivo s višnjom i neke dvije butre koje ne znam šta su htjele jer još nisu bile u redu iza višnjice. Nisam mogao pratiti što su pričale. Bilo mi je još prerano da bi povezivao zvukove u konkretan narativ. Samo sam osjetio da ovoj koja je stajala bliže meni kosa miriši po regeneratoru od kokosa.

A onda sam ga osjetio.

Počelo je kao nekakav cureći osjećaj. Kao da mi se želudac ničim izazvan zgadio sam sebe i odlučio pustiti sav sadržaj što dalje od sebe. Stisnuo sam se točno u sekundu. Kao kad otvoriš frižider i iz njega odmah ispadne tegla cikle koja je bila naslonjena na vrata pa je uhvatiš točno prije nego se razbije o pločice. Bilo je tako blizu.

Odmah sam izašao iz tobacca i praktički otrčao na WC na faks. Izašlo je iz mene samo. Nisam se morao ni truditi. Bilo je kao da je netko pustio pipu. Trajalo je možda 37 sekundi. Izašao sam iz kabine i krenuo oprati ruke. Tek tol’ko, iz navike. Nisu mi praktički ni trebale. Želudac je prijeteće zarežao. Kao da mi hoće reći da se ne zajebavam s njim. Pomilovao sam ga zabrinuto. Kao da mu hoću reći da neću.

Popeo sam se stepenicama na treći kat. Želudac je cijelo vrijeme prijetio. Trudio sam se ne obazirati na njega. Znao sam da je prazan i on i prijetnje. Bar za sad. O tome sam razmišljao kad sam otvorio vrata od predavaonice. Papkari su već sjedili privezani za svoje klupe i pisali.

– Kolega koliko je sati, pitao me profesor koji je k’o za kurac stajao kod vrata.

– Ne znam, odgovorio sam iskreno.

– Dobro, to je očigledno.

Pogledao sam na sat iznad ploče. Nije mi pomoglo jer ne znam čitati sat na kazaljke pa sam samo ostao zbunjeno stajati tamo sekundu i pol.

– Jel’ mogu ja onda? Pitao sam.

– Ne, rekao je.

– Kak’ ne rekao sam.

– Pa tak’, odgovorio je afektirano.

– A dobro, rekao sam i izašao van.

– Daj izađi više, derao se Ćelavi.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Teška izdaja

Salmonela

Sjedio sam na WC-u kod sebe doma, a on me čekao sa smotanom nezapaljenom tuftom.

– Evo, rekao sam.

– Jebote bio si srat 4 puta od kad samo došli.

Nije nego tri, mislio sam ali nisam ništa rekao. Ionako nije bitno. Ostao sam u kupatilu još 30 sekundi i čitao nekaku naljepnicu na veš mašini, a onda sam osjetio mirisi tufte.

– Jebote šta nisi mogo čekat sekundu jebo ti bog mater, jebao sam mu mater.

– Ko te jebe kad si se usro.

– Nisam se usro nego imam sraćku.

– Pa no, velim ti da si se usro, rekao je i dodao mi džoint.

Povukao sam dim i upalio plejku. Prisralo mi se u 62. minuti tekme. Bešiktaš je vodio protiv Fenerbahćea 2:0. Ja sam bio Bešiktaš.

– E, aj pauzu stisni, rekao sam.

– Daj ne seri. Dva nula je najgori rezultat.

– A moram srat.

– Znam. Sereš cijelo vrijeme, rekao je.

Pritisnuo sam pauzu, ali mi je Ćelavi oteo đojstik, ponovno pokrenuo igru i krenuo prema golu.

– Daj ne budi pička i pusti me da serem ko čovjek.

– Imaš salmonelu, optužio me.

– Nemam. Povuci to.

– Neću, imaš salmonelu i usro si se. Radim pritisak zadnjih 15 minuta i sjebat ću te.

Ušutio sam na minut.

– Jel stvarno misliš da bi mogao imat salmonelu? Pitao sam zabrinuto.

– Pa ono. Možda. Svi sad imaju salmonelu, rekao je. Samo da me sprca jer zna da sam labilan.

– Ma briješ. Samo sam nešto pojeo krivo. To je sve, tješio sam se.

– A da? A kaj si jeo? Zajebavao me.

– Pičku od tvoje stare.

– Tako ti i treba kad jedeš smeće.

– A znam, rekao sam i otišao na WC.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Čekam da postanem suicidalan

Umirem; Ponovno

Želudac me probudio u pola četiri ujutro. Trebalo mi je 20 sekundi da shvatim tko sam i gdje se nalazim. U tih sam 20 sekundi znao samo da sam neka vrsta sisavca čija su se crijeva urotila protiv njega. Tek su mi se onda počele vraćati konture moje sobe, upaljenog laptopa na kojem se vrtilo nešto što nisam više gledao, mrvica u kreveu i maramica s izdrkotinom ispod njega. Oteturao sam do WC-a što sam brže u tom stanju mogao. Pločice su bile hladne k’o kurac, ali nisam se obazirao. Znao sam samo da moram pustit tog demona koji mi je opsjeo probavni sustav.

Nakon egzorcizma sam se pogledao u ogledalo. Bio sam ispijen i žut. Žući nego što sam se ikada vidio. Usta su mi bila popucala i siva. Tako mi i treba kad se gledam u ogledalo. Nikad mi to sreću nije donijelo.

Vratio am se u krevet i pokrio preko glave. Povraćalo mi se. To je bio novi element. Iskreno sam se nadao da je to zbog smrdljivog pokrivača. Pokušao sam zatvoriti oči, ali sam vidio samo žute viruse kako mi krampovima kopaju po crijevima. U meni više nije bilo ničega, ali nešto je silno htjelo van.

U glavi mi je bilo samo da imam onu salmoneu koju mi je Ćelavi dijagnosticirao. Nisam si mogao pomoći. Moj mozak je bio jači od mene. Nikad ga nisam uspio iskontrolirati. Trudio sam se izracionalizirati. Govorio sam si lik, nemoš dobit salmonelu od hrenovke u pecivu iz pekare. Samo to jedeš u životu. Hrenovke su sigurne. Hrenovke su najsigurnija hrana na svijetu. Nijedna hrana nije tako geometrijski pravilna. Nemoguće je dobiti salmonelu geometrijski pravilne hrane. Zabrijao si.

Nije pomoglo. Imao sam salmonelu i bilo je pitanje vremena kada ću si ispovraćati crijeva. Glupi Ćelavi. Jebem mu mater ludu. Znao je šta radi. Znao je da će mi staviti tog rovca u mozak i da ću zabrijati da imam salmonelu. Napravio je o svjesno i namjerno jer je zlo malo govno. Jebem i njega i Fenerbahće.

Nazvao sam ga. Javio se nakon trećeg poziva.

– Slušaj ti jebem ti mater u pičku.

– Šta?

– Nemoj ti meni šta pičetino slinava.

– Lik, 4 je. Šta oćeš? Uspio je izgovoriti.

– Reci mi da nemam salmonelu, zapovjedio sam.

– Šta?

– Samo reci?

– Neću.

– Reci.

– Neću. Imaš samonelu i umrijet ćeš, protestirao je.

– RECI.