[Dnevnik brucoša 2] Očajno barenje

A- A+

14. prosinca 2016.

Faks

Bezimeni

A- A+

Novi nastavak Dnevnika brucoša braćo i sestre. Liku je žao, ali zbog do sada nerazjašnjenih razloga počeo je rijeđe slati tekstove. Tako nešto se navodno i Hemingwayu dogodilo.

Lajkajte Fejs Pejđ jer ionako nemate pametnijeg posla, realno.

Flickr

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Imam salmonelu

Ćelavi je jebo. Ne znam zašto, ali ta me vijest pogodila. Ne kao grom nego kao kad se cjevanicom nabiješ u onaj mali metalni kurac koji brani parkiranje. Nazvao me isto jutro da mi to kaže. Ja sam još spokojno spavao u svom krevetu zajedno s mrvicama, štaniclima s polupojedenim sendvičima i prljavom robom.

– A, javio sam se na telefon.

– Jebo sam, rekao je bez daha.

– Ko je to, pitao sam.

– Ja sam, ko bi te drugi zvao da ti kaže da je jebo? Zbunio se Ćelavi.

– Jel sanjam ja još? Pitao sam.

– Šta?

– Jel’ ovo stvarnost?

– Koje?

– S kime pričam?

– Odi u kurac. Nazvat ću te poslje, rekao je i poklopio telefon.

Ostao sam ležati. Perifernim vidom sam na sekundu vidio treptaj nečega što je progmizalo iza uzglavlja kreveta iznad glave. Zažmirio sam i okrenuo se na bok. Čvrsto sam odlučio da ću se praviti da se to nije dogodilo. Na poziv mislim. Žohare znam da imam.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Topla čokolada

Prošla noć

Prošla noć se odigrala ovako. Ćelavi je imao neki malonogometni turnir u nekoj pripizdini koja je kao Zagreb, ali zapravo nije. Išao je sa onim kvartovskim seljacima s kojima inače igra nogomet. Ja sam za to vrijeme ostao doma, napušio se na kauču i razmišljao o tome je li me previše strah da se odem otuširati.

Ekipa od Ćelavog je ispala u skupini, a prijevoz do pravog Zagreba su imali tek oko osam pa su zapravo pol dana cugali tam’ na tribinama i dobacivali seljačke fore seljankama koje su iz nekog kurca došle na taj turnir. Možda bi i ja išao na taj turir da sam seljanka koja živi tam’, ali ne želim sad ulaziti u te spike s paralelnim svemirima. Dok je Ćelavi cugao u tom selu, ja sam skužio da nisam odrezao nokte na nogama dosta dugo pa sam razmišljao o tome da ih odrežem. Još sam bio dosta jako napušen pa sam razmišljao o tome je li moguće da rezanjem noktiju na nogama nakon toliko vremena poremetim normalan kozmički tijek i posredno izazovem neko veće sranje.

Kad se vratio u grad Ćelavi je otišao van s tim likovima u neki seljački klub di ja nikad ne bi išao jer sam pretenciozno malo govno i nemam nijednu lijepu majicu. Ja sam dotle odrezao nokte i vrtio kanale na televiziji da vidim jesam li izazvao neku nesreću.
Ćelavi je tom nekom seljačkom klubu našao neku malu. Kaže da je bio dosta pijan i da uopće nije bila debela. Rekao je da je neki Braco (tak je nadimak liku) prvi upao toj maloj i nije mu prošlo, a onda Ćelavi. Dok se to događalo, ja sam razmišljao dal’ je ok jesti pola godine star musli s vodom iz pipe.
Ćelavi kaže da je ta mala pristala ići doma s njim pa ju je odveo. Kaže da su se jebali dva puta te noći. Drugi put je bilo bolje.

Ujutro se posvađao sa starom jer mu je stara srala da time što dovodi nepoznate drolje doma narušava njen komoditet. Ja sam za to vrijeme otrkio da je musli s vodom za kurac i zaspao gledajući emisiju o nekoj dost jebenoj dizalici na History Channelu.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Topla čokolada

Ova noć

– I šta je onda bilo? Pitao sam dok smo navečer sjedili na boćama i dodavali lević.

– Pa niš. Otišla je doma a ja sam se svađao sa starom, rekao je.
Ja sam iz nekog razloga bio malo ljubomoran. Mislim, mogao sam skroz racionalno izanalizirati cijeli taj scenarij.

Ćelavi je bio pijan u tom nekom klubu u kojem su puštali malo rijanu a malo lidiju bačić. Na takva mjesta idu ti njegovi nogometaši. Naletio je na neku poludebelu patnicu od 25 godina iz Ludbrega ili tako nekog mjesta koja ima slamastu kosu s ispucalim vrhovima i jeftinu šminku. Vjerojatno se često droljasa jer ide na ta mjesta na koja idu one visoke i mršave cure koje imaju ružna lica, ali si sa kilom šminke u znojinim haljinicama iz terranove mogu lagati da su kao pičke, pa si ta butra od Ćelavog s droljasanjem mora kompenzirati to što je niska i zdepasata.

Ćelavi joj je upao s nekom polurazumljivom spikom, što je bilo dovoljno za tu patnicu. Doveo ju je doma. Oboje su imali zube plave od vranca i malo im je smrdilo iz usta. Onda je on malo maljao po njenim želatinastim sisama i gurao se među njena bijela salasta bedra i to je bilo to.

Svejedno mi nije bilo pravo.

Ja sam se u međuvremenu pretvorio u kuglu dlake i prašine koju propuh gura po stanu. Malo sam prestao ići van i nisam zbario niš već pun kurac. Možda me malo sjebala Vještica, ali si nisam htio priznati. Uopće nisam imao interes za butre. Čak sam i drkao tek tolko, iz navike.
To se mora promijeniti. Ne može to tako. Ako može Ćelavi, mogu i ja. Šta je on bolji od mene koju pičku materinu. Čvrsto sam odlučio da ću to večer ići van i zbariti nekog.

– Idemo do grada? Pitao sam Ćelavog.

– Ma neda mi se.

– Daj me nemoj jebat.

– Nemrem. Imamo tekmu sutra. Neću bit mamuran.

– Jebo ti bog mater, rekao sam i otišao na bus bez riječi.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Teška izdaja

Klub

45 minuta kasnije stajao sam za šankom u tom nekom seljačkom klubu. Mislim, stajao bi da sam se uspio probit do njega. Ekipa nekih butri je stajala ispred mene. Mogao sam osjetiti kako im se lak za kosu miješa sa znojem. Izgledale su dosta nervozno dok su zvale konobara. Bilo je dosta izvjesno da je jedna od njih plakala u zadnjih pola sata.

Ova najbliža meni je nosila nekavu plišanu haljinicu i i kako se naginjala ka šanku tako je guzicom dodirivala moje bedro.
U jednom sam trenutku kopao neki kurac po džepovima pa je guzicom dotaknula moj dlan. Nadao sam se da nije skužila, ali je. Okrenula se s izrazom lica ko da nešto smrdi. Dao sam sve od sebe da se oduprem svom instinktu i nasmješim. Vjerujem da sam izgledao dosta retardirano. Pogledala me kao da sam štakor koji glođe nešto u smeću. Pošeteno.

– Šta ćeš? Pitao me nezainteresirani konobar kada sam se napokon dokopao šanka.

– Pivo.

– Dvadeset, rekao je.

– Jel’ može 18? pitao sam.

– Kako to misliš?

– Imam samo 18, rekao sam.

Po izrazu njegova lica vidjelo se da ništa od toga. Okrenuo sam se i pogledao oko sebe. Bilo je dosta butri okolo. Uglavnom su stajale u grupicame i gledale svaka na svoju stranu. Nikako nisam mogao dokučiti koji kurac oće tamo. Mislim da nisu znale ni one. Inače mi ide to čitanje ljudi. Ili bar mislim da mi ide pa ima naljepim nešto u glavi. Uvijek im sve piše na licima.
S butrama tamo nisam znao. Nešto su htjele, ali ja ne znam što.

Stajale su tamo u topićima na cjetne uzorke, s lakiranim noktima i visokim petama a pod pazusima su stiskale neke torbice bez ručki. Nisam kužio kurca. Ko da smo druga vrsta. Ništa nije imalo smisla. Tko su one? Što rade? Što doručkuju? Na kake linkove klikću.
Imao sam osjećaj da je oko mene nekakva laserska membrana. Kao da nismo ista vrsta.

Malo me čudilo da imaju ruke i noge kao i ja. Ništa nije imalo smisla. Nije to za mene.

Uzeo sam neko polupopijeno pivo s visokog stola dok nitko nije gledao i otišao doma.