[Dnevnik brucoša 2] Hejt

A- A+

15. veljače 2017.

Faks

Bezimeni

A- A+

Što dulje traje ova tragedija od kolumne to je teže napisati ovaj gornji dio. Evo vam novi nastavak, šta još možemo reći.

Baci lajk na fejs pejž Dnevnik brucoša da ne padneš godinu

YT screenshot

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Film za odrasle

Prvo sam sanjao da Susan Surandon ima 70 godina. Ne znam zašto me to uzrujalo ali je. Porbudio sam se s nekim čudnim znojnim osjećajem. Cijeli sam bio gnjecav i vlažan. Kao jaje zaljepljeno za nogu. Samo što sam ja bio jaje, a krevet je bio noga.

Onda sam sanjao da sjedim s Ćelavim u svojoj sobi. Sve je bilo kul. Gledali smo neku tekmu. Figo je igrao za Derby County i zabio je gol. Odjednom su u sobu upali nekakvu kauboji s gitarama. Ponašali su se kao da su gitar puške. I mi smo se isto ponašali kao da su gitare puške, jer su u snu valjda i bile. Legli smo na pod i ispružili ruke. Jedan mi se kauboj približio, stavio deblju dio gitare u potiljak i opalio.

Probudio sam se. Bilo je 9:23. Imao sam kolokvij za 37 minuta.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša] Cuclaj tu naranču

Hejt

U najboljem mogućem slučaju do faksa za 43 minute. To je značilo da bi, i kad bi došao najbrže moguće, kasnio osam minuta. Nisam mogao biti siguran da bi me pustili da pišem, ali morao sam probati. To je bio predmet s prve godine. Visilo mi je pravo studiranja. Na prvom sam kolokviju dobio dvojku.
Doslovo sam onako ljepljiv skočio iz kreveta.

Jebo ti bog mater, psovao sam, nikom posebno. Imao sam cijeli plan da se ujutro probudim i istuširam i sve. Par dana nisam nigdje bio i smrdio sam k’o kolera. Kasno je sad bilo, jebiga. Samo sam stavio glavu pod pipu u kuhinji i pustio da voda teče po meni nekih sedam sekundi.
Izašao sam van. Kosa mi je još bila mokra is ljepljena i s nje se cijedilo. Imao sam jaknu umazanu neku bijelim govnom i sivu hudicu koja je smrdila po mješavini dima, prašine, znoja i starog dezodaransa. Šta sad jebiga.

Tek kad sam stao na stanicu skužio sam koliko je jebeno hladno. Pogledao sam na sat. Kolokvij je počinjao za 29 minuta. U pičku materinu, pomislio sam.
Na stanici je stajao neki lik. Imao je nekakvu poludugu kosicu i naočale. Bio je niži od mene i bio je neobično ružno odjeven. Kao oni ljudi koji su dugo nezaposleni i siromašni, ali i dalje pokušavaju izgledati kao poslovno, ali nemaju novca da to prate. Na nogama je imao nekakve špičaste cipele. Nosio je nekakve ružne turske traperice s pijaca s šavovima na bedirma i nekakav sivi sako jaknu na zip. Bio mi je nevjerjatno odbojan.

Opipao sam džepove. Nisam imao cigaretu. Ovaj siromašni lik je iz te ruže jakne izvadio električnu cigaretu i ispukao neki mlitavi dim. Ne znam koji je okus pušio, ali po mirisu bi se dalo zaklučiti da je pušio onaj sapun koji se stavlja u vecea. Mrzio sam ga iz dna duše. Samo je krenulo iz mene. Lik nije ništa bio kriv, osim što sam ja bio nadrkan, a on je bio jadan i blizu. Samo je krenulo iz mene. Taj neki tihi mračni glas je krenuo šaptati. Kunem se da nisam ja.

Jebo ti bog mater i tebi i toj smrdljivoj penkali. Šta si sad ti tu umislio da si lječiš rak s ti smećem. Jel ti taj okus bora s retrovizora prirodna opcija. Jesi si ti pametan jako. Jesi zdraviji pička ti materina. Jel ti to motorno ulje što si ga kaplješ u tu injekciju dok sa materom gledaš Kviz u petak navečer jefrinije od pravog duhana? Jel odgovaraš na pitanja na Potjeri na glas? Jel ti mater kaže da bi se trebao prijaviti jer znaš svako treće putanje? Jel maštaš šta bi napravio s tih 5 tisuća kuna da ih osvojiš a? Jel čekaš da ti stara crkne pa da imaš stan samo za sebe? Jel drkaš tek kad ode spavat?

Nisam siguran da nisam ništa od toga rekao na glas. Lik se sam od sebe pomaknuo pet koraka od mene zajedno sa svojim deterdžentnim dimom.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Očajno barenje

Jebiga sad

U ulicu od faksa sam došao 4 minute do kolokvija. Bio sam siguran da mogu stići. Praktički sam trčao. Bio bi još brži da se nisam non stop ramenima kačio ljude oko sebe. Nešto su mi psovali ali se nisam zadržavao da ih saslušam. Kosa mi je još bila vlažna. Iako sam bio vani, osjetio sam kako mi kapuljača smrdi.
U zgradu od faksa sam ušao 2 minute do kolokvija. Bio sam siguran da ću uspjeti, ali se svejedno se nisam mogao smiriti.

Preskakao sam po četiri tepenice u komadu. Negdje između drugog i trećeg kata sam krvivo stao i zateturao. Jedva sam se uhvatio za rukohvat da se ne strovalim unatrag po stepenicama. Možda bi tada poginuo. Možda bi tada bilo bolje. Naslov bi bio „Posebno smrdljivi student poginuo na šugavim štengama“. Bila bi to poetičnija smrt nego što sam zaslužio.

Ovako sam samo nekako sjebano uhvatio taj rukovat i iščašio mali prst. Ošra mi je bol kroz kralježnicu došla do mozga. AARGHRHHH, urliknuo sam.

– Jesi dobro? Pitala me neka blijeda studentica koja je tu stajala.

– Ne, viknuo sam i jurnuo gore.

Mislim da sam imao još 10 sekundi kad sam uletio u učionicu. Svi su već bili unutra.

– Tko si ti i što hoćeš, pitao je profesor.

– Šta? Zbunio sam se.

– Što tražite? Pitao je profesor.

– Kolokvij?

– Papiri su podjeljeni. Žao mi je.

– Ali imam još deset sekundi! Pobunio sam se.

– E jebiga sad, rekao je profesor.

Štakor

Sjedio sam u busu spuštene glave. Osjećao sam se posebno posrano. Kao nekakav ogroma, mokri crni štakor veličine čovjeka. Probao sam si pustiti Misfitse na mobitel, ali nisam se mogao skoncentrirati na muziku. Gledao sam si u tenisice. Negdje usput sam si stao na pertlu pa sam si tako vjerojatno otrgnuo onu plastikicu na vrhu pertle. Sad je bila kao neki raščuani blatni kist. To je bila sitnica, ali mi te tenisice više nikada neće biti iste.

Neka cura je stajala preko puta mene. Imala je crnu kosu povezanu u rep i nekav crveni vuneni kaputić s kožnim ovratnikom. Bila je slatka. Vjerojatno je i lijepo mirisala. Zapravo, sigurno je lijepo mirisala. Po nekakvom omekšivaču. Sigurno je bila suha i mekana, i topla. Ja sam bio promrzao i mokar i smrdljiv.
Podigao sam pogled. Smješkala mi se. Gledala je točno u mene, s mobitelom u rukama i slušalicama u ušima, ali točno u mene. Kao da me pozivala da joj priđem il tako neki kurac Da nešto kažem. Gledali smo se točno u oči. Nasmješila se još šire. Vidio sam joj sitne i ravne zubiće.

– Šta se ti smiješ koju pičku materinu, odrezao sam.