[Dnevnik brucoša] Istiniti događaj

A- A+

25. svibnja 2017.

Faks

Bezimeni

A- A+

Novi nastavak dnevnika navodno je pisan po istinitom događaju. Kao svi su, ali ovaj je doslovno istinit. S obzirom da smo ozbiljna redakcija, pitali smo i drugu stranu. Ćelavi kaže da je to ‘Samo njegova istina’.

foto; YouTube/screensot

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 3] Vlaga

Nisam se čuo ni vidio s Ćelavim dva tjedna. Zato što je slinava, metiljava pičketina. Eto zašto. Uglavnom, prije nekih mjesed dana sam digao osamsto kuna na kladari. I izašao van s tih osamsto kuna. Vani smo bili ja Ćelavi i neka dva frenda od Ćelavog s nogometa. Malo smo se onezvjerili. Oko pola tri smo stajali ispred nekog birca u Preradovićevoj i pljuvali u rešetke kanalizacije. Oko nas je bilo pun kurac ljudi jer se birc zatvorio u dva.

Netko je nimalo suptilno povraćao ispred haustora preko puta.
U svakom slučaju, pretpostavljam da smo bili glasni ili tako nešto. Ne samo mi, nego svi koji su bili tamo. Svi su bili malo pijani i konobari su nas molili da se maknemo jer da će najebat ako dođe murija a oni nisu očistili gužvu. Nitko ih nije jebao ni pol posto. Onda je murija fakat došla i zamolila sve da nađu neko skrovitije mjesto za razbijanje boca o rinzol. Po mogućnosti neko mjesto koje ne blokira ulicu u centru.

– Idemo mado, a? Pitao sam

.
– Ma ne. Idemo dalje cugat’, rekao je Ćelavi.

– Krasno, rekao sam.

Pokupili smo se prema trgu.
Našli smo neki birc na Tkalči koji je radio do četiri. Namjerno smo zaobišli Alkatraz jer je to za nedavno zaposlene mlade profesionalce i studente građevine. Uglavnom, za ekipu kojoj je ok slušat Daleku obalu vani.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 3] Komplimenti

Taj birc u koji smo otišli je bio čudan, smrdio je po tufti i imao podrum u kojem je bilo vruće, nije bilo zraka i u kojem su neke butre koje ne bi vidio nikad nigdje plesale na neku čudnu muziku. Bilo je dosta jebeno. Ja sam platio zadnju rundu u Preradovićevoj i red je bio da Ćelavi plati rundu.

– De neda mi se do šanka, rekao je kada sam ga na to podsjetio.

– Idem ja. Daj mi pare, rekao sam.
Izvadio je dvjesto kuna i dao mi.

Probio sam se do šanka. Radila je neka cura naših godina s rinčicom u nosu koja je izgledala kao da joj se jako nije dalo obući te večeri i doći tamo. Doslovno je nosila nekakve izlizane tajice na cvjetiće i razvučenu froot of the loom hudicu. Pogledala me kao da me prezire. Nisam to shvatio osobno. Mrzila je sve.

– Pet Leffea, naredio sam joj. Imao sam dvjesto kuna od Ćelavog i to je bilo najskuplje pivo kojeg sam se mogao sjetiti u tom trenutku.privatila je naredbu jednakim entuzijazmom kao da sam ju upravo zamolio da porodi neku posebno smrdljivu životinju. Žirafu na primjer.
Vratio sam Ćelavom kusur od 92 kune.

– Kaj je to, pitao je.
– Kusur, rekao sam.
– Zakaj Leffe, rekao je

.
– Joj, šta si se usro škrtice, odgvorio sam.

– Zakaj pet pivi, pitao je zato što nas je bilo samo četiri.

– Zašto ne, rekao sam, otpio gutljaj i prolio mu malo po majici. Bilo mi je smješno to u tom trenutku.

Ostatak večeri nije bio ni malo divlji. Pili smo pive u tom znojnom podrumu dok nisu upalili svjetla. Nitko osim mene više nije imao para. Frend od Ćelavog me pitao jel mu mogu posudit 100 kuna. Ja nisam htio ispast pička pa sam mu dao. Onda sam ja otišao doma, a oni su ostali piti tih 100 kuna na nekoj benzinskoj.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Hejt

Od tog je izlaska prošlo nekih deset dana. Ne sjećam se točno šta sam radio tih deset dana. Uglavnom sam kopao NBA klipove na jutubu i kopao nos. Ćelavi je bio dekintiran i nije hio nigdje van pa sam mu par puta platio pive i davao da pojede dva komada pizze koje ja nisam mogao pojesti. Onda je došla prošla srijeda i ja sam iz nekog razloga išao na faks. Na putu sam stao na kiosku da kupim žvake jer nisam imao paste za zube. Na kiosku je stajao onaj frend od Ćelavog kojem sam posudio 100 kuna.

– Disi, pitao me. Dobar je neki lik bio.

– Eo, na faks.

– Jel ti vratio Ćelavi 100 kuna? Pitao me. Ja sam već bio zaboravio tih 100 kuna. Uostalom, nije mi Ćelavi trebao vratiti pare nego taj lik.

– Ne, zaš, pitao sam.

– Kaj ti nije reko?

– Ne.

– Ma mi smo išli cugat prije tjedan dana poslje nogometa i reko mi je da njemu dam tih 100 kuna, da će ti on vrati.
– A. Rekao sam. Kao da znam o čemu se radi.

– A niš, rekao je, pokupio šta je kupovao i otišao negdje.

Bio sam bjesan. Od prošlog tjedna sam vidio Ćelavog bar četiri puta i nijednom mi nije rekao da mi on treba vratiti pare. Pičketina je šutio. Računao je da ću ja zaboraviti na to i da neću nikada nikada pitati tog lika za lovu i da će ju on samo pokupiti. A dolazio je kod mene i pio pive i pušio tuftu i jeo pizzu i šutio cjelo vrijeme. Grlo mi je bilo puno. Oči su mi skoro zasuzile od bijesa. Koja smrdljiva, metiljava, slinava pičketina.

Izdvojeni članak

[Dnevnik brucoša 2] Film za odrasle

Cijelim putem do faksa sam se praktički tresao. Zamiošljao sam da mu zabijam vruće igle u potiljak. Našao sam ga kako stoji u dvorištu od faksa i puši iza kontejnera za smeće.

– Šta čujem da si mi dužan stombera, rekao sam bez pozdrava.

– Nisam ti ja ništa dužan, rekao je mirno. Nije se pravio da ne zna o čemu pričam ni ništa.

– Ne seri, rekao sam.

– Vratit ću lovu onome od kog sam uzeo. Ti traži onda ako imaš muda, rekao je. Znao je da ja neću tražit lovu od lika kojeg ne znam.

– Šta si i stvarno toliko ptopo u životu, ne kužim.

– Kaj sam ja propo. Pičkica si. Nećeš se izborit za svojih 100 kuna. Zaslužio si da ti ih neko uzme. Napravio bi to sto puta da mogu. Kad si pičkica. Zaslužio si to. Pičkice

Ozbiljno sam razmatrao da ga udarim u glavu. Ili bi me razbio kod smeća na faksu. Il bi ja uspio nešto zato što sam bio pravednički gnjevan, a on je valjda negdje duboko ipak osjećao grižnju savjesti. Odlučio sam da neću. Neku umre od grižnje savjesti. Nek ga to podsvjesno izjeda toliko da mu se kurac prestane dizati na porniće.

Ušao sam u faks i na predavanju sjeo što sam dalje mogao od njega.
Od tada ga nisam vidio ni čuo dva tjedna. Što se mene ticalo, to je moglo biti zauvijek. Boli me kurac. Ima ban kod mene. Nek se uguši u tih sto kuna. Nek se jebe pičketina. Razmišljao sam da pitam onog lika da mi vrati tih sto kuna.Čak sam ga i dodao na fejs. Opet mi je bilo malo neugodno. Jebiga.

Kad sam se probudio prije dva dana imao sam poruku od Ćelavog.

„Koji ti je ibahn“, pisalo je.

” Oš doć na PES,” odgovorio sam.